Категорија: Некатегоризовано

Корупција је злоупотреба поверене власти за приватну корист.

Као покретач криминала и тероризма, корупција представља претњу безбедности.

То је штетно за економски раст јер ствара пословну несигурност и намеће додатне трошкове. Корупција такође подрива ефикасно функционисање државних институција и негативно утиче на интеракцију грађана са њиховим владама и цивилним друштвима.

Скоро 60% криминалних мрежа учествује у корупцији у овом или оном облику.

Корупција је саставни елемент готово сваке активности организованог криминала.

Дешава се на свим нивоима друштва и може се кретати од ситног подмићивања до сложених корупцијских шема вредних више милиона евра.

Многи криминалци користе корупцију само повремено, али мањи део криминалних мрежа учествује у честој и проактивној корупцији усмереној на јавне службенике или одређене секторе као саставни део њихове пословне стратегије.

Користи се за стицање утицаја и инфилтрирање у организације приватног и јавног сектора. Криминалци користе корупцију у неким секторима од критичног значаја за државе чланице, као што су здравство и фармација, транспорт, грађевинарство, туризам, образовање и истраживање, управљање отпадом, ваздухопловство и одбрана, пољопривреда и радна и социјална заштита.

Саучеснички правни и финансијски саветници, као и адвокати и нотари, дају информације криминалцима о полицијским евиденцијама и кривичним поступцима и помажу у успостављању шема за преваре и мрежа компанија за стицање и прање новца.

Они пружају савете у оснивању лажних компанија, фондација, трустова, а понекад и олакшавају преузимање легитимних компанија које ће се користити у криминалне сврхе.

Када су истински, они могу бити важни партнери у борби против организованог криминала.

Иако широко распрострањена, корупција је подмукла и често невидљива.

Претпостављено хронично недовољно пријављивање корупције отежава процену ове појаве као криминалне претње.

Основна механика корупције се није променила током времена. Међутим, начин на који се спроводи одражава промене у технологији и друштву.

На пример, криптовалуте се све више користе за плаћање корумпираним званичницима и у сврхе прања новца.

Поред тога, дигитализација јавне управе ће довести до повећаног циљања појединаца унутар компанија и јавних служби који могу да манипулишу процесима и одлукама у дигиталним системима или на други начин могу олакшати приступ вредним информацијама.

Извор: „Европол“

Уколико желите да проширите своје знање, што у професионалном што у општем смислу, „Национална академија за јавну управу“ је право место где можете похадјати разне курсеве и похадјати обуке које се односе на послове који обухватају јавну управу.

Национална академија за јавну управу је централна институција система стручног усавршавања у јавној управи Републике Србије, са статусом јавно признатог организатора активности неформалног образовања одраслих. Основана је Законом о Националној академији за јавну управу („Сл. гласник РС“, бр 94/2017 од 19.10.2017. године) а са радом је почела јануара 2018. године. Надзор над радом Националне академије за јавну управу врши Министарство државне управе и локалне самоуправе.

Академија спровођењем програма обуке, уз примену савремених облика и метода рада на стручном усавршавању унапређује компетенције запослених у јавној управи, неопходне за квалитетно обављање посла. Тиме се обезбеђује стално унапређење квалитета услуга које јавна управа пружа грађанима и привредним субјектима.

Континуирано стручно усавршавање обезбеђује да је сваки запослени службеник јавне управе увек у стању да одговори на потребе грађана и правилно, ефикасно и економично спроведе прописе без дискриминације и на стандардизован начин.

Професионализација и деполитизација управе су кључни принципи реформе, којима Академија даје значајан допринос развијајући и реализујући савремене програме обуке као и праћењем постигнутих резултата.

Национална академија за јавну управу својом делатношћу прати савремене тенденције у управљању људским ресурсима и даје одговор на изазове у процесима професионализације јавне управе. Верујући да само на систематичан и добро планиран начин можемо остварити циљеве, наше активности су претежно усмерене на:

• утврђивање потреба за обуком, на основу које се прецизно идентификују приоритетне области и циљне групе службеника којима је усавршавање намењено,
• планирање и програмирање општег стручног усавршавања којима се додатно операционализују садржајни, методолошки и финансијски аспекти планираних обука,
• организацију и реализацију које имају за циљ свеобухватну и детаљну припрему и спровођење програма стручног усавршавања од стране акредитованих реализатора програма,
• евалуацију , чијом анализом добијамо повратне информације о квалитету различитих аспеката реализованих обука и њиховом утицају на свакодневни рад државних службеника, и
• извештавање , којим ефекти рада постају мерљиви а информације транспарентне и доступне јавности.

Академија сарађује са свим органима и организацијама јавне управе, преко именованих представника или организационих јединица надлежних за управљање људским ресурсима, као и са широким кругом представника стручне и академске јавности, невладиним организацијама и професионалним удружењима. На тај начин обезбеђујемо заснованост наших активности на реално утврђеним потребама службеника и грађана који су корисници јавних услуга као и на достигнућима савремене праксе професионалног усавршавања и управљања људским ресурсима.

Међународне мреже

Mрежa института и школа за јавну управу у Централној и Источној Европи (Network of Institutes and Schools of Public Administration in Central and Eastern Europe (NISPAcee)) основана је 1994. године и регистрована у Словачкој Републици као међународна, невладина и непрофитна организација са седиштем у Братислави. Циљ NISPAcee је да подржи и ојача ефикасно управљање и модернизацију јавне управе у земљама Централне и Источне Европе, а током 25 година постојања значајно је допринела развоју националних и регионалних јавних управа и локалних самоуправа у овим земљама. Мрежа NISPAcee окупља стручњаке у области јавне управе и јавних политика, пружа подршку у формирању академских мрежа и промовише сарадњу кроз преношење најбољих пракси у јавној управи. Мрежа организује годишње и специјализоване конференције, обуке, семинаре и радионице; пружа подршку стручњацима који се баве истраживањем; објављује публикације; организује летње школе и студијска путовања; учествује у конзорцијумима за различите пројекте; додељује награде стручњацима из јавних управа; учествује у раду и представља регионални центар Мреже за јавну управу Уједињених нација (United Nation Public Administration Network (UNPAN)).

Национална академија за јавну управу постала је члан мреже NISPAcee у мају 2019. године.

Мрежа директора института и школа за јавну управу земаља (Directors of Institutes and Schools of Public Administration – DISPA) формирана је 1995. године. Од самог оснивања, мрежа је организована на неформалној основи. Од 1997. године уобичајена је пракса да држава чланица која председава Саветом ЕУ организује састанак DISPA. Европска школа за управу (European School of Administration) учествује у раду мреже, посебно у координацији активности и гарантовању континуитета.

Мрежа DISPA се ширила узастопним проширењима ЕУ. Поред директора школа из земаља чланица ЕУ, у њој учествују и директори школа из суседних земаља. Институти и школе чији су директори чланови мреже различити су у смислу улоге, статуса, мандата и финансирања (од комерцијалних или делимично комерцијалних организација до школа које су саставни део државне управе). Ова разноликост чини сарадњу међу члановима веома корисном и динамичном. На састанке мреже долазе и представници Европског института за јавну управу (European Institute of Public Administration – EIPA), Европске комисије (European Commission) и Европске школе за управу.

Разменом добре праксе и искуства на састанцима DISPA, чланови су започели низ заједничких активности и разговарају о заједничним темама као што су реформа јавне управе, програми стручног усавршавања, нове методе обуке, етика јавних служби, евалуација програма обуке и развоја.

Национална академија за јавну управу постала је члан мреже DISPA у јуну 2018. године на састанку у Софији током председавања Републике Бугарске Саветом Европске уније.

Глобална мрежа школа за управу Организације за економску сарадњу и развој  (Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент – ОЕЦД) (ОЕЦД’с Глобал Нетwорк оф Сцхоолс оф Говернмент) основана је 2014. године као реакција на све јасније препознавање чињенице да је ефикасан јавни сектор кључан за подстицање економског раста и социјалног благостања. ОЕЦД, као кључна организација која помаже у изградњи јавног сектора, окупила је националне школе за јавну управу у глобалну мрежу. Мрежа својим члановима пружа директан приступ експертским материјалима и омогућава размену искуства и добрих пракси школа како би се осигурало да запослени у јавном сектору имају вештине и компетенције за решавање садашњих и будућих приоритета. Глобална мрежа школа ОЕЦД-а подржава земље у обезбеђивању дугорочне одрживости реформи јавног сектора. Главни циљеви мреже је јачање веза између институција које се баве управљањем људским ресурсима у јавном сектору и размена искуства о добрим праксама које различите институције спроводе у стручном усавршавању државних службеника.

Национална академија за јавну управу постала је члан Глобалне мрежа националних школа за управу ОЕЦД-а у септембру 2018. године на Шестом годишњем састанку мреже који је одржан у Хелсинкију у Финској.

Пријава на обуке

Национална академија за јавну управу је развила нови систем за управљање обукама на ком су доступне онлајн обуке и пријава за класичне обуке (у учионицама).

Сви полазници обука НАЈУ морају претходно да се региструју.

Након регистрације сваки полазник на свом профилу има доступне онлајн обуке и списак класичних обука на које може да се пријави.

Адреса за приступ Платформи за еУчење (LMS) је: https://lms.napa.gov.rs

Адреса електронске поште за техничку подршку је lms.podrska@napa.gov.rs

Адреса електронске поште за информације у вези са обукама је obuke@napa.gov.rs

 

„Људско биће не достиже своју пуну висину док није образовано“ 

Хорас Ман

Дана 02.09.2024. широм Румуније, органи за спровођење закона су извршили 40 налога за претрес и пресрели 19 чланова криминалне мреже која се бавила кријумчарењем миграната. Европол је подржао ову операцију, која је резултат заједничке истраге мађарских, италијанских, румунских и словеначких власти. Злочинци су мигранте сакрили међу робом или их угурали у купе у модификованим возилима, показујући крајње занемаривање њихове безбедности и добробити.

Међу приведенима је и пет румунских вођа групе, за које се верује да су били одговорни за логистику и управљање криминалним активностима. Остали осумњичени су били криминални сарадници задужени за регрутовање возача или смештај миграната у такозване сигурне куће, од којих су две пронађене у Италији. Криминална група се сумњичи да је умешана у преко 30 инцидената кријумчарења од јануара 2023. године, и да је илегално превезла најмање 726 миграната преко европских граница.

Резултати акције укључују:

-Приведено 19 осумњичених који су приведени тужилаштву ради подизања оптужнице

-Заплењен 1 модификовани комби са посебним одељком за кријумчарење миграната

-Заплењена 4 возила, теренско возило и мотоцикл

-Заплењена 52 мобилна телефона, 2 лаптопа и таблет

-заплењено око 15.000 евра у различитим валутама

Румунија до Италије за до 3.000 евра

Нудећи и организујући своја путовања на апликацијама за слање порука, криминалци би нудили да тајно одведу мигранте, од којих су многи имали привремене радне визе у Румунији, из Румуније преко Мађарске и Словеније до Италије. Држављани Бангладеша, Индије, Непала или Пакистана који користе ову недозвољену услугу плаћали су између 2.500 и 3.000 евра за путовање. Суочени са животно опасним условима, мигранти су често били сакривени у посебно дизајнираним преградама – попут двоструких зидова – у товарном простору комбија или камиона.

Током целог путовања, криминалци су користили додатна возила као претече да прате транспорт и будно пазе на присуство полиције. Већина возила која су користили осумњичени регистрована је под легалним пословима као што су транспортна предузећа. Злочинци су организовали путовања преко међусобно повезаних ћелија, а сваки је регрутовао возаче за поједине делове путовања.

Допринос Европола

Еуропол је омогућио размену информација између укључених земаља и обезбедио оперативну координацију као и аналитичку подршку. Обавештајне податке о овом случају дали су и гостујући службеници Европола распоређени у Румунији. На дан акције, аналитичар Европола са мобилном канцеларијом био је распоређен да унакрсну проверу информација на лицу места.

Извор: Еуропол

 

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ честита господину Ивици Дачићу  (Предлог) на функцији Министра унутрашњих послова Републике Србије у новој влади.

Током задњег министровања господина Дачића у МУП-у (2008-2012), донет је у тадашњем моменту модерни Закон о полицији, потписан је између послодавца и синдиката Посебан колективни уговор за полицијске службенике где су проширена радничка права (већи број плаћених и неплаћених одусуства, плаћен прековремени рад, ноћни рад, рад за време државних и верских празника, повећана је драстично плата и уведена је вишегодишња исплата новчане помоћи од 10.000,00 динара), висина дневница је била на реалном нивоу и успостављена је уска сарадња са удружењима и синдикатима у МУП-у која је имала циљ унапређење рада Министарства и побољшање животног стандарда припадника МУП-а.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ је става да је избор господина Ивице Дачића за министра МУП-а у овом моменту најбољи могући избор.

Као организација која је у МУП-у активна од 2017. године, одлучни смо да будемо конструктивни фактор који ће радити на унапређењу МУП-а и приближавању грађана и полиције.

Партнерски однос уз обострано разумевање и уважавање доноси добре резултате, који стварају рефлекс који доприноси унапређењу безбедности народа и државе.

Руководство „Српске полицијске уније“

 

Биографија господина Ивице Дачића

Рођен је 1. јануара 1966. године у Призрену. Завршио је Гимназију „Стеван Сремац” у Нишу. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, са просечном оценом 10 (десет).

Од 1992. године је био народни посланик у Савезној скупштини СРЈ, а од 2004. године и у Народној скупштини Републике Србије.

Био је министар за информисање у прелазној Влади Србије 2000. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од 2006. године.

Био је први потпредседник Владе – заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. до јула 2012. године. Обављао је функцију председника Владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године. Од априла 2014. године до октобра 2020. године био је први потпредседник Владе и министар спољних послова. Од октобра 2020. до августа 2022. године обављао је дужност председника Народне скупштине Републике Србије.

Поседује вишедеценијско искуство и резултате остварене у учешћу и руковођењу у различитим органима извршне и законодавне власти у Републици Србији. Током 2015. године председавао је ОЕБС-у.

Добитник је признања „Најевропљанин” за 2009. годину, Ордена пријатељства Руске Федерације 2018. године и признања Статуета „Капетан Миша Анастасијевић” 2018. године.

Обављао је функције председника КК „Партизан” из Београда, потпредседника Југословенског олимпијског комитета и председника Спортског савеза Србије.

 

Извор биографије, слика: сајт Владе Републике Србије

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ овим путем пружа пуну подршку председнику Републике Србије Александру Вучићу, у борби за очување територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије.

 

Притисак који ових дана председник Републике Србије Александар Вучић трпи као представник нашег народа и државе и Њујорку, од стране великих сила и њихових вазала, јесте борба која не сме бити изгубљена.

Та борба не сме бити изгубљена не само због свих оних наших колега, наших пријатеља и сународника који су дали животе и здравље у очувању отаџбине у борбама против свих оних који су радили и раде против нашег народа и државе у протеклих 34 године, већ и зарад покољења која долазе, а који нас требају памтити на онакав начин како ми памтимо светле примере наших предака у прошлости у борбама за ослобођењем Србије и српског народа.

У Њујорку се данас брани наша земља, наша част и наш народ. Зато наш став треба бити јединствен.

Косово и Метохија су саставни део Републике Србије.

Стоп усвајању резолуције на штету Српског народа.

Главни одбор СПУ

 

Преузет видео: инстаграм налог А.Вучић. Фото: УН, Њујорк

Само прошле године у Србији је откривено готово 40 илегалних лабораторија дроге. Mноге од њих нису уништене, већ се након судских процеса користе за полицијску обуку и домаћих и страних јединица. Центар за такву обуку налази се на Гочу.

Обучени у заштитна одела, специјалци САЈ-а и Жандармерије хапсе организовану криминалну групу која производи дрогу. То је завршна фаза деветодневне вежбе на Гочу, која се за 29. класу организује у Националном тиму за илегалне лабораторије.

Чину хапшења претходило је прикупљање података и, како кажу, исцрпан оперативни рад.

Криминалце симулирају искусни инструктори. Обуку пролазе припадници из скоро свих структура МУП-а, од ватрогасаца до САЈ-а.

„Она садржи многе ствари које су у ствари збир великих броја опасности са којима се сусрећу полицијски службеници, а овом обуком ће они постићи да безбедно заштите, да ураде једну безбедносну проверу и контролу тог простора а и на тај начин да заштите не само своје животе, своје здравље, неке здравље становништва, јер хемијски акциденти који могу настати у оваквим локацијама могу да буду изузетно велики проблем за становништво на тој локацији“, каже Саша Гајић из Националног тима за илегалне лабораторије.

Центар је, кажу, јединствен у свету, јер се у њему налазе стварне илегалне лабораторије, за разне врсте дроге. Заплењене су у реалним акцијама полиције. Баш зато, ту се обучавају и страни полицајци.

„Кроз ову обуку смо обучили преко 3.000 полицијских службеника из читавог света. Сарађивали смо и овде су долазиле аутентичне јединице које су релевантне у светским акверијама, као што је Европол, као што је ДЕА, као што је Уједињене нације, као што је ОЕБС, затим јединице које имају великог искуства у овој области као холандска јединица, Француска полиција, онда смо обучавали мађарску полицију, аустријску полицију, земље региона, скоро све у више наврата. Имамо захтев Уједињених нација да то буде званични тренинг центар Уједињених нација, где бисмо обучавали све земље света у овој области“, рекао је Гајић.

Према подацима МУП-а, током 2023. заплењено је 7,4 тона различитих дрога. Откривено је 38 илегуларних лабораторија, као и 75 засада марихуане.

 

Извор: РТС

Припремио: Игор Топаловић

Малвер (енг. malware) је реч изведена од две речи – “Malicious Software” и представља сваки софтвер који је написан у малициозне сврхе, односно који има циљ да нанесе штету рачунарским системима или мрежама.

У јануару ове године, бразилске власти објавиле су хапшење пет администратора који стоје иза банкарске тројанске операције „Grandoreiro“.

Од 2017. године, „Grandoreiro“ малвер се сматра великом претњом сајбер безбедности у земљама шпанског говорног подручја, а преноси се путем е-маилова који се лажно представљају као признатих организација као што су судови или телекомуникационе и енергетске компаније.

Једном ушао, малвер прати уносе са тастатуре, симулира активност миша, дели екране и приказује обмањујуће искачуће прозоре, прикупљајући податке као што су корисничка имена, информације о оперативном систему, време рада уређаја и што је најважније, идентификатори банке.

Уз пуну контролу над банковним рачунима жртава, криминалци их испразне, шаљући средства преко мреже мазги за прање новца како би опрали незакониту зараду пре него што су средства пренели у Бразил.

Сматра се да је организација која стоји иза малвера преварила жртве за више од 3,5 милиона евра, међутим, према CaixaBank неколико неуспешних покушаја могло је да донесе више од 110 милиона евра за криминалну организацију.

Бразил и Шпанија користе мрежу и стручност ИНТЕРПОЛ-а

Између 2020. и 2022., у оквиру независних националних истрага о сајбер криминалу, Бразил и Шпанија прикупили су узорке злонамерног софтвера „Grandoreiro“. Када су се обојица обратили ИНТЕРПОЛ-у за подршку у анализи материјала, ИНТЕРПОЛ-ова јединица за кибернетички криминал је преузела координирајућу улогу, покренувши операцију и позвала партнере „Trend Micro“ , „Kaspersky“ , „Group-IB“ and „Scitum“ .

До августа 2023., аналитички извештаји су идентификовали поклапање између узорака, што је омогућило истражитељима да се приближе групи организованог криминала. Након низа координационих састанака, Бразил је извршио претрес кућа у пет држава, ухапсивши пет програмера и оператера који стоје иза банкарског малвера.

Истичући важност колективног приступа, Крег Џонс, директор ИНТЕРПОЛ-ове јединице за сајбер криминал, рекао је: „Овај оперативни успех јасно наглашава важност размене обавештајних података кроз ИНТЕРПОЛ и зашто смо посвећени деловању као мост између јавног и приватног сектора. такође поставља терен за даљу сарадњу у региону.”

Извор: „Интерпол“, „Панда секјурити“

Aktivnost Interpola u cilju suzbijanja kriminala, u vidu borbe protiv trgovine ljudima na Balkanu trajala je od juna 2021. godine do decembra 2023. godine, a projekat je finansiralo (u vidu donacije) Savezno ministarstvo inostranih poslova Nemačke sa budžetom od 1.140.000 evra. Ovaj uspešno realizovan projekat zahteva njegovo ponavljanje u ovoj i narednim godinama, obzirom na situaciju u svetu posebno u pogledu na migrantsku krizu, koja je na našem podneblju ključna za reševanje.

Situacija THB

Trgovina ljudima (THB-Trafficking in Human beings) je unosan i brzo rastući oblik zločina koji uključuje regrutovanje žrtava raznim sredstvima kao što su nasilje, obmana, prinuda ili sila sa isključivom svrhom eksploatacije.

Trgovci ljudima koriste sve sofisticiranije i prilagođene metode da ciljaju i iskorišćavaju ugrožene ljude za profit, uz duboko zanemarivanje ljudskog života i dostojanstva.

Krijumčarenje migranata je usko povezano sa trgovinom ljudima. Mreže za krijumčarenje migranata mogu da iskoriste ljude koji traže bolji život olakšavajući njihov ilegalni ulazak u zemlju i dalje ih iskorišćavajući.

Nekoliko država Zapadnog Balkana je dvostruko pogođeno jer su i zemlje porekla i zemlje tranzita za migrante. Neki od njihovih stanovnika nastoje da migriraju, dok ljudi iz drugih zemalja prolaze kroz region sa ciljem ulaska u Evropsku uniju.

Ciljevi projekta

Projekat THB Balkans će ojačati istražne kapacitete agencija za sprovođenje zakona u balkanskim zemljama u borbi protiv trgovine ljudima. Ovo će se postići pružanjem ciljane obuke, istražne i operativne podrške i ekspertize za kriminalističku analizu.

Krajnji cilj je da agencije za sprovođenje zakona identifikuju slučajeve trgovine ljudima i razbiju odgovorne organizovane kriminalne grupe.

Učesnici u projektu će predstavljati kriminalnu i graničnu policiju, nacionalne koordinatore trgovine ljudima, specijalizovane jedinice, sudije, tužioce, nacionalne centralne biroe (NCB) INTERPOL-a i nacionalne policijske akademije.

Projektne aktivnosti

Nakon izvršenja procene potreba u svakoj zemlji, sledeći programi obuke će biti isporučeni onlajn putem INTERPOL virtuelne akademije:

Interpolove policijske sposobnosti:

Ova komponenta osposobljava učesnike sa neophodnim veštinama i znanjem za efikasno korišćenje baza podataka, aplikacija, proizvoda i usluga INTERPOL-a.

Rod i transnacionalni kriminal:

Ova komponenta istražuje uticaj roda na rad organa za sprovođenje zakona, kao što su rodno zasnovani pokretači regrutovanja, profili počinilaca i žrtava i specifični rizici sa kojima se suočavaju različiti polovi. Cilj je ne samo otkrivanje zločina, već i postupanje sa žrtvama na rodno osjetljiv način kako bi se spriječila ponovna viktimizacija.

Borba protiv trgovine ljudima (mali privatni onlajn kurs):

Među temama koje se obrađuju su istražne tehnike za suzbijanje trgovine ljudima, modus operandi i srodni međunarodni pravni okviri.

Sesije obuke instruktora, na kojima će odabrani učesnici biti obučeni da drže nacionalne kurseve obuke za lokalne istražitelje u žarišnim područjima.

Ostale aktivnosti uključuju:

Sastanci Grupe eksperata za trgovinu ljudima (HTEG);

Podrška tekućim istragama;

Nacionalni kursevi obuke;

Doseg i učešće na relevantnim spoljnim događajima, sastancima ili konferencijama;

Stolna vežba za pripremu za operaciju na terenu korišćenjem policijskih sposobnosti INTERPOL-a;

Regionalna operacija za identifikaciju slučajeva trgovine ljudima, zaštitu žrtava i hapšenje počinilaca.

Uključene države:

Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija.

Organizovane kriminalne grupe

Organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju najugroženije ljude za profit, uz potpuno zanemarivanje ljudske bezbednosti i dostojanstva.

Trgovina ljudima i krijumčarenje migranata su kriminalni poslovi sa niskim rizikom i visokim profitom koji koriste sve sofisticiranije metode i tehnološka sredstva da prošire svoj domet.

Oni su takođe povezani sa drugim zločinima, uključujući nezakonite tokove novca, korupciju, prevaru dokumenata, trgovinu nedozvoljenom robom, sajber kriminal i terorizam.

Trgovina ljudima i krijumčarenje migranata su dva različita zločina, ali se mogu preklapati jer oba profitiraju od ranjivih ljudi.

Vrste trgovine ljudima

U slučaju trgovine ljudima, žrtve se tipično regrutuju obmanom (uz obećanje boljeg života), pretnjama ili silom, isključivo u svrhu eksploatacije.

Trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije

Ovaj oblik trgovine ljudima pogađa sve regione u svetu. Žrtve, većinom žene i deca, namamljene su na različite načine, transportovane ili utočište do ili u mestu eksploatacije gde im se često oduzimaju putna i lična dokumenta, kontrolišu ili ograničavaju kretanje, a seksualno su eksploatisane, često suočene sa mnogim drugim oblicima nasilja i zlostavljanja.

Trgovina ljudima radi prinudnog posla

Žrtve ovog široko rasprostranjenog oblika trgovine ljudima dolaze prvenstveno iz zemalja u razvoju. Oni mogu biti primorani da rade na radno intenzivnim poslovima kao što su poljoprivreda, rudarstvo, ribarstvo ili građevinarstvo, ili držani u kućnom poslu.

Trgovina ljudima radi prisilnih kriminalnih radnji

Žrtve su prinuđene na niz nezakonitih radnji, koje zauzvrat stvaraju prihod za kriminalne organizacije. Aktivnosti mogu uključivati krađu, uzgoj droge, prodaju falsifikovane robe, a odnedavno i prevaru koja se često sprovodi zloupotrebom tehnologije. Žrtve često imaju kvote i mogu se suočiti sa teškim kaznama ako ne rade na odgovarajući način.

Trgovina radi vađenja organa

U mnogim zemljama liste čekanja za transplantaciju su veoma dugačke, a kriminalci su iskoristili ovu priliku da iskoriste očaj pacijenata i potencijalnih žrtava-donora. Nakon što se transplantacije održe, donatori žrtve često vide malu ili nikakvu nadoknadu za transakciju, suočavaju se sa velikim zdravstvenim problemima i finansijskim izazovima kako bi imali odgovarajuće medicinsko praćenje.

Krijumčarenje migranata – ključni izazovi

U poslednjoj deceniji, proces globalizacije i višestruke krize koje utiču na različite regione sveta kroz ekonomske poteškoće, oružane sukobe, terorizam i klimatske promene, gurnuli su najugroženije ljude da migriraju u potrazi za sigurnijim životnim uslovima.

Ovim smo videli porast aktivnosti organizovanih kriminalnih mreža koje omogućavaju neregularnu migraciju. Dajući lažne putne isprave, organizujući prevoz i zaobilazeći zvanične granične kontrole, kriminalci ostvaruju ogroman profit.

Krijumčarenje se vrši kopnom, vazduhom ili morem. Sve zavisi koliko je neko spreman da plati – i rizikuje.

Mreže organizovanog kriminala

Organizacije za krijumčarenje migranata se vode kao preduzeća, privučeni visokim profitnim maržama i malim rizicima. Oni imaju koristi od slabog zakonodavstva i relativno niskog rizika od otkrivanja, krivičnog gonjenja i hapšenja u poređenju sa drugim aktivnostima transnacionalnog organizovanog kriminala.

Mreže krijumčarenja mogu biti opsežne i složene i mogu uključivati ljude koji obavljaju niz različitih uloga:

regruteri, posrednici;

kapetani čamaca, vodiči, vozači;

lica koja daju ilegalne putne isprave;

oni koji usput obezbeđuju smeštaj.

Suočeni sa oštrijom imigracionom politikom u zemljama odredišta i poboljšanom tehnologijom za službenike da nadgledaju granične prelaze, voljni migranti se sve više oslanjaju na usluge organizovanih krijumčara.

Rute krijumčarenja su postale sve više međusobno povezane i složenije kao odgovor na zakonodavne aktivnosti i aktivnosti sprovođenja zakona. Oni mogu biti jednostavni i direktni, ali češće nego ne, zaobilazni su. Na primer, migranti iz Afrike i Azije mogu se naći u mešovitim migracionim tokovima duž iste rute krijumčarenja do Evrope, Severne Amerike i drugih krajnjih destinacija.

Upotreba tehnologije

Zloupotreba tehnologije proširuje domet i profit i trgovaca i krijumčara, dok istovremeno smanjuje rizik da budu otkriveni zakonom.

Tehnologija je povezana sa svim fazama trgovine ljudima: regrutovanje, transport ili skrivanje, kontrola, eksploatacija i finansijske transakcije.

Što se tiče krijumčarenja migranata, dok neki migranti i krijumčari ostvaruju kontakt licem u lice na poznatim mestima sastajanja, ovaj proces se sve više odvija na mreži. Platforme se profesionalno vode i prate određeni poslovni model. Kriminalne grupe koriste otvoreni i mračni veb da regrutuju, prikupljaju informacije u realnom vremenu o rutama, komuniciraju i reklamiraju svoje usluge.

Realnost, nažalost, može biti veoma različita od onoga što se reklamira. Opasni putevi, pretrpani čamci, napuštanje, otmice i rizik od smrti samo su neke od opasnosti sa kojima se suočavaju migranti kada krenu.

Anonimnost koju nudi tehnologija čini kriminalcima teško ući u trag. Oni su uglavnom nepoznati ljudima kojima trguju ili ljudima kojima nude usluge šverca, kriju se iza pseudonima i koriste šifrovane metode komunikacije što predstavlja veliki izazov za sprovođenje zakona.

Strukovno policijsko udruženje „Srpska policijska unija“ poziva sve gradjane da ukoliko imaju saznanja o bilo kom obliku trgovine ljudima da prijave policiji. Bezbedna zajednica je jedna od ključnih stavki za normalan i srećan život.

SPU info

 

Izvor: „Interpol“

Некадашња државна секретарка Министарства унутрашњих послова Републике Србије, госпођица Дијана Хркаловић гостовала је јутрос у емисији „Ново јутро“ на телевизији Пинк.

Погледајте дводелни интервју;

СПУ инфо

 

Садржај преузет са ју туба канала ТВ Пинк

Сајбер безбедност је критична област посвећена заштити дигиталних система, мрежа и података од неовлашћеног приступа, напада и оштећења. Како наше ослањање на технологију наставља да расте, важност робусних мера сајбер безбедности постаје све очигледнија. Овај текст ће истражити кључне аспекте сајбер безбедности, њен значај и најбоље праксе за ублажавање сајбер претњи.

I. Увод у сајбер безбедност:

У дигиталном добу, где су информације драгоцена имовина, сајбер безбедност игра кључну улогу у заштити појединаца, организација и нација од злонамерних активности. Обухвата широк спектар пракси, технологија и процеса дизајнираних да обезбеде рачунаре, мреже и податке.

II . Важност сајбер безбедности: 

Заштита података: Сајбер безбедност обезбеђује поверљивост, интегритет и доступност осетљивих информација. Ово је кључно за заштиту личних података, финансијске евиденције, интелектуалне својине и друге осетљиве имовине.

Континуитет пословања: Сајбер напади могу пореметити операције, што доводи до финансијских губитака и штете по репутацију. Робусне мере сајбер безбедности помажу да се обезбеди континуитет пословања спречавањем и ублажавањем утицаја таквих инцидената.

Национална безбедност: Како нације постају више међусобно повезане, повећава се потенцијал да сајбер претње утичу на критичну инфраструктуру, одбрамбене системе и владине операције. Јаке мере сајбер безбедности су од суштинског значаја за очување интереса националне безбедности.

III Уобичајене сајбер претње:

Злонамерни софтвер: Злонамерни софтвер, укључујући вирусе, рансомваре и шпијунски софтвер, дизајниран је да оштети или искоришћава рачунарске системе.

Пецање: сајбер криминалци користе обмањујућу е-пошту, поруке или веб локације да преваре појединце да открију осетљиве информације, као што су акредитиви за пријаву или финансијски детаљи.

Напади ускраћивања услуге (ДоС): Ови напади имају за циљ да преплаве систем или мрежу, чинећи их недоступним корисницима.

Напади човека у средини: Сајбер нападачи пресрећу и потенцијално мењају комуникацију између две стране без њиховог знања.

IV . Најбоље праксе за сајбер безбедност:

Јаке лозинке: Наметните употребу сложених лозинки и подстакните редовно ажурирање. Вишефакторска аутентификација додаје додатни ниво сигурности.

Редовно ажурирање софтвера: Одржавајте оперативне системе, антивирусни софтвер и апликације ажурним да бисте закрпили рањивости и побољшали општу безбедност.

Обука запослених: Образујте запослене о најбољим праксама у области сајбер безбедности, укључујући препознавање покушаја крађе идентитета и важност навика безбедног прегледања.

Мрежна безбедност: Имплементирајте заштитне зидове, системе за откривање упада и протоколе за шифровање да бисте заштитили мреже од неовлашћеног приступа.

План реаговања на инциденте: Развијте и редовно ажурирајте свеобухватан план реаговања на инциденте како бисте смањили утицај сајбер инцидента и омогућили брзи опоравак.

Резервне копије података: Редовно правите резервне копије критичних података и обезбедите доступност система резервних копија за опоравак информација у случају сајбер напада.

V .Нови трендови у сајбер безбедности:

Вештачка интелигенција (АИ) и машинско учење: Коришћење вештачке интелигенције за откривање претњи и анализу за идентификацију образаца и аномалија у реалном времену.

Архитектура нултог поверења: Удаљавање од традиционалне безбедности засноване на периметру ка моделу где ниједан ентитет није аутоматски поуздан.

Безбедност Интернета ствари: Са пролиферацијом уређаја Интернета ствари (ИоТ), обезбеђивање ових међусобно повезаних уређаја постаје најважније.

Firewall Protection and Infrastructure

Заштитни зид је кључна компонента свеобухватне стратегије сајбер безбедности, која служи као прва линија одбране од различитих сајбер претњи. Делује као препрека између интерне мреже од поверења и непоузданих спољних мрежа, надгледајући и контролишући долазни и одлазни мрежни саобраћај на основу унапред одређених безбедносних правила. Ево прегледа решења заштитног зида за сајбер нападе:

1. Типови заштитних зидова:

Заштитни зидови за филтрирање пакета: Испитује пакете података и доноси одлуке на основу изворних и одредишних ИП адреса, портова и протокола.

Заштитни зидови за инспекцију стања: Прати стање активних веза и доноси одлуке на основу контекста саобраћаја.

Прокси заштитни зидови: Делује као посредник између унутрашњих и екстерних система, прослеђујући захтеве у име корисника, што помаже да се сакрију детаљи унутрашње мреже.

Заштитни зидови следеће генерације Next-Generation Firewalls (NGFW) (НГФВ): Комбинује традиционалне функције заштитног зида са напредним могућностима као што су превенција упада, дубока инспекција пакета и филтрирање на слоју апликације.

2. Кључне карактеристике и могућности:

Контрола приступа: Заштитни зидови примењују смернице приступа, дозвољавајући или блокирајући саобраћај на основу унапред дефинисаних правила. Ово помаже у спречавању неовлашћеног приступа осетљивим ресурсима.

Систем за спречавање упада Intrusion Prevention System (IPS) (ИПС): Идентификује и блокира потенцијалне претње у реалном времену провером и анализом активности мреже и/или система.

Подршка за виртуелну приватну мрежу (ВПН) (VPN): Омогућава безбедну комуникацију преко интернета шифровањем саобраћаја података, обезбеђујући поверљивост и интегритет.

Евидентирање и надгледање: Заштитни зидови одржавају евиденцију мрежних активности, олакшавајући откривање сумњивих образаца или безбедносних инцидената. Праћење у реалном времену помаже безбедносним тимовима да брзо реагују на потенцијалне претње.

Филтрирање на слоју апликације: Заштитни зидови следеће генерације могу да идентификују и контролишу специфичне апликације или услуге, обезбеђујући детаљну контролу над типовима дозвољеног или блокираног саобраћаја.

Аутентификација корисника: Имплементирајте контроле приступа засноване на корисницима како бисте осигурали да само овлашћени појединци могу приступити одређеним ресурсима.

3. Најбоље праксе за безбедност заштитног зида:

Редовна ажурирања: Одржавајте фирмвер и софтвер заштитног зида ажурним да бисте закрпили рањивости и побољшали безбедност.

Подразумевано правило одбијања: Имплементирајте подразумевано правило одбијања да бисте подразумевано блокирали сав долазни и одлазни саобраћај, дозвољавајући само неопходне услуге и апликације.

Сегментација: Поделите мрежу на сегменте и примените различита правила заштитног зида на основу осетљивости података и природе саобраћаја.

Редовне ревизије: Спроведите редовне безбедносне ревизије како бисте осигурали да су правила заштитног зида усклађена са безбедносним политикама организације и да нема непотребних отворених портова.

План одговора на инциденте: Развијте свеобухватан план одговора на инциденте који укључује процедуре за реаговање и ублажавање безбедносних инцидената које открије заштитни зид.

4. Изазови и разматрања:

Лажно позитивни/негативни: Успостављање праве равнотеже између блокирања стварних претњи и избегавања лажно позитивних или негативних може бити изазов.

Утицај на перформансе: Интензивни процеси инспекције могу утицати на перформансе мреже. Неопходно је изабрати решење заштитног зида које испуњава захтеве перформанси организације.

Сложеност безбедносних политика: Управљање и ажурирање сложених скупова правила заштитног зида захтева пажљиво планирање и документацију.

Добро имплементирано решење заштитног зида, у комбинацији са другим мерама сајбер безбедности, чини робусну одбрану од сајбер претњи. Међутим, кључно је посматрати заштитне зидове као део шире стратегије сајбер безбедности која укључује континуирано праћење, едукацију корисника и редовна ажурирања како би се прилагодили окружењу претњи које се развија.

У закључку, сајбер безбедност је сталан и динамичан напор да се заштити наш дигитални свет. Како технологија еволуира, тако се развијају и сајбер претње, које захтевају сталне иновације и будност како би остали корак испред оних који желе да искористе рањивости. Усвајањем најбољих пракси, улагањем у робусне технологије и неговањем културе свести о сајбер безбедности, појединци и организације могу побољшати своју отпорност на све еволуирајуће окружење сајбер претњи.

Далибор Вукић