СРПСКА ПОЛИЦИЈСКА УНИЈА

Корупција је злоупотреба поверене власти за приватну корист.

Као покретач криминала и тероризма, корупција представља претњу безбедности.

То је штетно за економски раст јер ствара пословну несигурност и намеће додатне трошкове. Корупција такође подрива ефикасно функционисање државних институција и негативно утиче на интеракцију грађана са њиховим владама и цивилним друштвима.

Скоро 60% криминалних мрежа учествује у корупцији у овом или оном облику.

Корупција је саставни елемент готово сваке активности организованог криминала.

Дешава се на свим нивоима друштва и може се кретати од ситног подмићивања до сложених корупцијских шема вредних више милиона евра.

Многи криминалци користе корупцију само повремено, али мањи део криминалних мрежа учествује у честој и проактивној корупцији усмереној на јавне службенике или одређене секторе као саставни део њихове пословне стратегије.

Користи се за стицање утицаја и инфилтрирање у организације приватног и јавног сектора. Криминалци користе корупцију у неким секторима од критичног значаја за државе чланице, као што су здравство и фармација, транспорт, грађевинарство, туризам, образовање и истраживање, управљање отпадом, ваздухопловство и одбрана, пољопривреда и радна и социјална заштита.

Саучеснички правни и финансијски саветници, као и адвокати и нотари, дају информације криминалцима о полицијским евиденцијама и кривичним поступцима и помажу у успостављању шема за преваре и мрежа компанија за стицање и прање новца.

Они пружају савете у оснивању лажних компанија, фондација, трустова, а понекад и олакшавају преузимање легитимних компанија које ће се користити у криминалне сврхе.

Када су истински, они могу бити важни партнери у борби против организованог криминала.

Иако широко распрострањена, корупција је подмукла и често невидљива.

Претпостављено хронично недовољно пријављивање корупције отежава процену ове појаве као криминалне претње.

Основна механика корупције се није променила током времена. Међутим, начин на који се спроводи одражава промене у технологији и друштву.

На пример, криптовалуте се све више користе за плаћање корумпираним званичницима и у сврхе прања новца.

Поред тога, дигитализација јавне управе ће довести до повећаног циљања појединаца унутар компанија и јавних служби који могу да манипулишу процесима и одлукама у дигиталним системима или на други начин могу олакшати приступ вредним информацијама.

Извор: „Европол“

Уколико желите да проширите своје знање, што у професионалном што у општем смислу, „Национална академија за јавну управу“ је право место где можете похадјати разне курсеве и похадјати обуке које се односе на послове који обухватају јавну управу.

Национална академија за јавну управу је централна институција система стручног усавршавања у јавној управи Републике Србије, са статусом јавно признатог организатора активности неформалног образовања одраслих. Основана је Законом о Националној академији за јавну управу („Сл. гласник РС“, бр 94/2017 од 19.10.2017. године) а са радом је почела јануара 2018. године. Надзор над радом Националне академије за јавну управу врши Министарство државне управе и локалне самоуправе.

Академија спровођењем програма обуке, уз примену савремених облика и метода рада на стручном усавршавању унапређује компетенције запослених у јавној управи, неопходне за квалитетно обављање посла. Тиме се обезбеђује стално унапређење квалитета услуга које јавна управа пружа грађанима и привредним субјектима.

Континуирано стручно усавршавање обезбеђује да је сваки запослени службеник јавне управе увек у стању да одговори на потребе грађана и правилно, ефикасно и економично спроведе прописе без дискриминације и на стандардизован начин.

Професионализација и деполитизација управе су кључни принципи реформе, којима Академија даје значајан допринос развијајући и реализујући савремене програме обуке као и праћењем постигнутих резултата.

Национална академија за јавну управу својом делатношћу прати савремене тенденције у управљању људским ресурсима и даје одговор на изазове у процесима професионализације јавне управе. Верујући да само на систематичан и добро планиран начин можемо остварити циљеве, наше активности су претежно усмерене на:

• утврђивање потреба за обуком, на основу које се прецизно идентификују приоритетне области и циљне групе службеника којима је усавршавање намењено,
• планирање и програмирање општег стручног усавршавања којима се додатно операционализују садржајни, методолошки и финансијски аспекти планираних обука,
• организацију и реализацију које имају за циљ свеобухватну и детаљну припрему и спровођење програма стручног усавршавања од стране акредитованих реализатора програма,
• евалуацију , чијом анализом добијамо повратне информације о квалитету различитих аспеката реализованих обука и њиховом утицају на свакодневни рад државних службеника, и
• извештавање , којим ефекти рада постају мерљиви а информације транспарентне и доступне јавности.

Академија сарађује са свим органима и организацијама јавне управе, преко именованих представника или организационих јединица надлежних за управљање људским ресурсима, као и са широким кругом представника стручне и академске јавности, невладиним организацијама и професионалним удружењима. На тај начин обезбеђујемо заснованост наших активности на реално утврђеним потребама службеника и грађана који су корисници јавних услуга као и на достигнућима савремене праксе професионалног усавршавања и управљања људским ресурсима.

Међународне мреже

Mрежa института и школа за јавну управу у Централној и Источној Европи (Network of Institutes and Schools of Public Administration in Central and Eastern Europe (NISPAcee)) основана је 1994. године и регистрована у Словачкој Републици као међународна, невладина и непрофитна организација са седиштем у Братислави. Циљ NISPAcee је да подржи и ојача ефикасно управљање и модернизацију јавне управе у земљама Централне и Источне Европе, а током 25 година постојања значајно је допринела развоју националних и регионалних јавних управа и локалних самоуправа у овим земљама. Мрежа NISPAcee окупља стручњаке у области јавне управе и јавних политика, пружа подршку у формирању академских мрежа и промовише сарадњу кроз преношење најбољих пракси у јавној управи. Мрежа организује годишње и специјализоване конференције, обуке, семинаре и радионице; пружа подршку стручњацима који се баве истраживањем; објављује публикације; организује летње школе и студијска путовања; учествује у конзорцијумима за различите пројекте; додељује награде стручњацима из јавних управа; учествује у раду и представља регионални центар Мреже за јавну управу Уједињених нација (United Nation Public Administration Network (UNPAN)).

Национална академија за јавну управу постала је члан мреже NISPAcee у мају 2019. године.

Мрежа директора института и школа за јавну управу земаља (Directors of Institutes and Schools of Public Administration – DISPA) формирана је 1995. године. Од самог оснивања, мрежа је организована на неформалној основи. Од 1997. године уобичајена је пракса да држава чланица која председава Саветом ЕУ организује састанак DISPA. Европска школа за управу (European School of Administration) учествује у раду мреже, посебно у координацији активности и гарантовању континуитета.

Мрежа DISPA се ширила узастопним проширењима ЕУ. Поред директора школа из земаља чланица ЕУ, у њој учествују и директори школа из суседних земаља. Институти и школе чији су директори чланови мреже различити су у смислу улоге, статуса, мандата и финансирања (од комерцијалних или делимично комерцијалних организација до школа које су саставни део државне управе). Ова разноликост чини сарадњу међу члановима веома корисном и динамичном. На састанке мреже долазе и представници Европског института за јавну управу (European Institute of Public Administration – EIPA), Европске комисије (European Commission) и Европске школе за управу.

Разменом добре праксе и искуства на састанцима DISPA, чланови су започели низ заједничких активности и разговарају о заједничним темама као што су реформа јавне управе, програми стручног усавршавања, нове методе обуке, етика јавних служби, евалуација програма обуке и развоја.

Национална академија за јавну управу постала је члан мреже DISPA у јуну 2018. године на састанку у Софији током председавања Републике Бугарске Саветом Европске уније.

Глобална мрежа школа за управу Организације за економску сарадњу и развој  (Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент – ОЕЦД) (ОЕЦД’с Глобал Нетwорк оф Сцхоолс оф Говернмент) основана је 2014. године као реакција на све јасније препознавање чињенице да је ефикасан јавни сектор кључан за подстицање економског раста и социјалног благостања. ОЕЦД, као кључна организација која помаже у изградњи јавног сектора, окупила је националне школе за јавну управу у глобалну мрежу. Мрежа својим члановима пружа директан приступ експертским материјалима и омогућава размену искуства и добрих пракси школа како би се осигурало да запослени у јавном сектору имају вештине и компетенције за решавање садашњих и будућих приоритета. Глобална мрежа школа ОЕЦД-а подржава земље у обезбеђивању дугорочне одрживости реформи јавног сектора. Главни циљеви мреже је јачање веза између институција које се баве управљањем људским ресурсима у јавном сектору и размена искуства о добрим праксама које различите институције спроводе у стручном усавршавању државних службеника.

Национална академија за јавну управу постала је члан Глобалне мрежа националних школа за управу ОЕЦД-а у септембру 2018. године на Шестом годишњем састанку мреже који је одржан у Хелсинкију у Финској.

Пријава на обуке

Национална академија за јавну управу је развила нови систем за управљање обукама на ком су доступне онлајн обуке и пријава за класичне обуке (у учионицама).

Сви полазници обука НАЈУ морају претходно да се региструју.

Након регистрације сваки полазник на свом профилу има доступне онлајн обуке и списак класичних обука на које може да се пријави.

Адреса за приступ Платформи за еУчење (LMS) је: https://lms.napa.gov.rs

Адреса електронске поште за техничку подршку је lms.podrska@napa.gov.rs

Адреса електронске поште за информације у вези са обукама је obuke@napa.gov.rs

 

„Људско биће не достиже своју пуну висину док није образовано“ 

Хорас Ман

Дана 02.09.2024. широм Румуније, органи за спровођење закона су извршили 40 налога за претрес и пресрели 19 чланова криминалне мреже која се бавила кријумчарењем миграната. Европол је подржао ову операцију, која је резултат заједничке истраге мађарских, италијанских, румунских и словеначких власти. Злочинци су мигранте сакрили међу робом или их угурали у купе у модификованим возилима, показујући крајње занемаривање њихове безбедности и добробити.

Међу приведенима је и пет румунских вођа групе, за које се верује да су били одговорни за логистику и управљање криминалним активностима. Остали осумњичени су били криминални сарадници задужени за регрутовање возача или смештај миграната у такозване сигурне куће, од којих су две пронађене у Италији. Криминална група се сумњичи да је умешана у преко 30 инцидената кријумчарења од јануара 2023. године, и да је илегално превезла најмање 726 миграната преко европских граница.

Резултати акције укључују:

-Приведено 19 осумњичених који су приведени тужилаштву ради подизања оптужнице

-Заплењен 1 модификовани комби са посебним одељком за кријумчарење миграната

-Заплењена 4 возила, теренско возило и мотоцикл

-Заплењена 52 мобилна телефона, 2 лаптопа и таблет

-заплењено око 15.000 евра у различитим валутама

Румунија до Италије за до 3.000 евра

Нудећи и организујући своја путовања на апликацијама за слање порука, криминалци би нудили да тајно одведу мигранте, од којих су многи имали привремене радне визе у Румунији, из Румуније преко Мађарске и Словеније до Италије. Држављани Бангладеша, Индије, Непала или Пакистана који користе ову недозвољену услугу плаћали су између 2.500 и 3.000 евра за путовање. Суочени са животно опасним условима, мигранти су често били сакривени у посебно дизајнираним преградама – попут двоструких зидова – у товарном простору комбија или камиона.

Током целог путовања, криминалци су користили додатна возила као претече да прате транспорт и будно пазе на присуство полиције. Већина возила која су користили осумњичени регистрована је под легалним пословима као што су транспортна предузећа. Злочинци су организовали путовања преко међусобно повезаних ћелија, а сваки је регрутовао возаче за поједине делове путовања.

Допринос Европола

Еуропол је омогућио размену информација између укључених земаља и обезбедио оперативну координацију као и аналитичку подршку. Обавештајне податке о овом случају дали су и гостујући службеници Европола распоређени у Румунији. На дан акције, аналитичар Европола са мобилном канцеларијом био је распоређен да унакрсну проверу информација на лицу места.

Извор: Еуропол

 

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ честита господину Ивици Дачићу  (Предлог) на функцији Министра унутрашњих послова Републике Србије у новој влади.

Током задњег министровања господина Дачића у МУП-у (2008-2012), донет је у тадашњем моменту модерни Закон о полицији, потписан је између послодавца и синдиката Посебан колективни уговор за полицијске службенике где су проширена радничка права (већи број плаћених и неплаћених одусуства, плаћен прековремени рад, ноћни рад, рад за време државних и верских празника, повећана је драстично плата и уведена је вишегодишња исплата новчане помоћи од 10.000,00 динара), висина дневница је била на реалном нивоу и успостављена је уска сарадња са удружењима и синдикатима у МУП-у која је имала циљ унапређење рада Министарства и побољшање животног стандарда припадника МУП-а.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ је става да је избор господина Ивице Дачића за министра МУП-а у овом моменту најбољи могући избор.

Као организација која је у МУП-у активна од 2017. године, одлучни смо да будемо конструктивни фактор који ће радити на унапређењу МУП-а и приближавању грађана и полиције.

Партнерски однос уз обострано разумевање и уважавање доноси добре резултате, који стварају рефлекс који доприноси унапређењу безбедности народа и државе.

Руководство „Српске полицијске уније“

 

Биографија господина Ивице Дачића

Рођен је 1. јануара 1966. године у Призрену. Завршио је Гимназију „Стеван Сремац” у Нишу. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, са просечном оценом 10 (десет).

Од 1992. године је био народни посланик у Савезној скупштини СРЈ, а од 2004. године и у Народној скупштини Републике Србије.

Био је министар за информисање у прелазној Влади Србије 2000. године. Председник је Социјалистичке партије Србије од 2006. године.

Био је први потпредседник Владе – заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. до јула 2012. године. Обављао је функцију председника Владе и министра унутрашњих послова од јула 2012. до априла 2014. године. Од априла 2014. године до октобра 2020. године био је први потпредседник Владе и министар спољних послова. Од октобра 2020. до августа 2022. године обављао је дужност председника Народне скупштине Републике Србије.

Поседује вишедеценијско искуство и резултате остварене у учешћу и руковођењу у различитим органима извршне и законодавне власти у Републици Србији. Током 2015. године председавао је ОЕБС-у.

Добитник је признања „Најевропљанин” за 2009. годину, Ордена пријатељства Руске Федерације 2018. године и признања Статуета „Капетан Миша Анастасијевић” 2018. године.

Обављао је функције председника КК „Партизан” из Београда, потпредседника Југословенског олимпијског комитета и председника Спортског савеза Србије.

 

Извор биографије, слика: сајт Владе Републике Србије