„ПОЛИТИКИН“ ИНТЕРВЈУ СА НИНОСЛАВОМ ЦМОЛИЋЕМ, НАЧЕЛНИКОМ УКП-а

Борба против криминала је непрестана, како пресечете ланац једне, ту настаје простор за јачање неке нове криминалне групе. Наш посао је да то предупредимо и не дозволимо да „репови” које за собом остављају – јачају. Акција „Вертикала” још једна је потврда континуиране и бескомпромисне борбе државе Србије против свих видова криминала, посебно организованог, и та борба је у самом врху приоритета Министарства унутрашњих послова, каже у интервјуу за „Политику” Нинослав Цмолић, начелник Управе криминалистичке полиције (УКП).

Међународна полицијска акција кодног назива „Вертикала” рађена је у тајности. Спроведена је прошле недеље. Припадници Управе криминалистичке полиције су у сарадњи са колегама из Шпаније, Грчке и Републике Српске ухапсили осумњичене за убиства Алана Кожара, Дамира Хаџића, Игора Дедовића и Стевана Стаматовића 2020. у Грчкој.

Као организатори ове организоване криминалне групе означени су Радоје Звицер, Дарко Шарић и Вељко Беливук, а кривичне пријаве поднете су против 18 особа.Колико је био комплексан полицијски рад на акцији „Вертикала”?

Резултати ове и свих акција које смо спровели су резултат вишегодишњег рада на тим случајевима. Њихова комплексност захтева искусне оперативце Управе криминалистичке полиције, као и врло одговорно руковођење истрагом Тужилаштва за организовани криминал, уз велику подршку министра унутрашњих послова Братислава Гашића.

Разбијање овакве групе захтева вишегодишње даноноћно ангажовање и континуиране активности. Сви смо били на граници издржљивости, али када успемо да ухапсимо и процесуирамо овакву организовану криминалну групу која има развијену мрежу контаката и јатака широм света и велику количину новца која им омогућава лакше скривање и бољу подршку, онда знамо да су наши грађани безбеднији, а Србија још сигурније место за живот.

Како је текла сарадња са полицијама Шпаније, Грчке и Републике Српске?

За успешну борбу против организованог криминала неопходна је снажна међународна сарадња. Имамо изузетно добру сарадњу са полицијама Краљевине Шпаније, Грчке, Републике Српске, као и Европолом и Евроџастом. Преко заједничких контакт тачки на дневном нивоу размењујемо информације и сва обавештења која су важна за безбедност, како наше земље, тако и региона и целе Европе. Наша држава још једном је показала и доказала да је снажан и поуздан међународни партнер у борби против организованог и свих других видова криминала, којем се успешно може супротставити само јасним и снажним одговором кроз заједнички рад и сарадњу.

Полиција постиже добре резултате и захваљујући доказима са апликације „Скај”, коју је дешифровао Европол. Спекулише се да су криминалци са Балкана направили више милиона комуникација путем ове апликације. Колико су ове комуникације значајне при решавању случајева најтежих кривичних дела?

Један део доказа јесу поруке на „Скају”, а остали су материјални докази који су прикупљени заједничким радом, конкретно у овој акцији са шпанским и грчким колегама. Иначе ове поруке доста помажу и отварају нам простор за ширење истраге.

Како оцењујете безбедносну ситуацију у нашој земљи?

Када се сагледају резултати српске полиције и ако погледамо врло прецизне и поуздане статистичке податке, 2023. година је најбезбеднија година у протекле 23 године. Остварили смо најбоље резултате у кључним областима нашег рада. Република Србија је свима ставила до знања да је одговорна земља и да су сви њени грађани безбедни. У прилог томе говори податак да је у односу на 2001. годину број кривичних дела смањен за 43 одсто у 2023. години.

Када су у питању најтежа кривична дела, убиство и тешко убиство, прошле године евидентирано је 77 кривичних дела, док је 2000. године тај број био 212. У последњих пет година број ових кривичних дела је у сталном паду.Колико је од тих 77 убистава решено?

У 2023. години, од укупно 77 извршених кривичних дела убиство и тешко убиство, решен је 71, односно 92,2 одсто, а од укупно 142 извршена убиства у покушају и тешка убиства у покушају, решено је 95,8 процената.

У последњих 10 година бележи се константан пад стопе криминала. Прошле године регистрована су 70.085 кривичних дела, а 2013. било их је 113.780. Укупан број кривичних дела општег криминала у 2023. години у односу на 2001. годину смањен је за више од 42 одсто. Из области општег криминала у 2023. години евидентирана су 63.925 дела, 4.558 мање него 2022, када су забележена 68.483.

Све су то резултати вредног, посвећеног рада, великог одрицања и непроцењивог искуства припадника УКП, као и других припадника МУП-а. Добри резултати прошле године, показали су и нама да радимо на исправан начин, да знамо свој посао и да не смемо да се опустимо и станемо ниједног тренутка. Поносан сам не само на успешне акције и резултате, већ на сваког појединачног припадника Управе криминалистичке полиције, који својим радом шаљу јасну поруку – да безбедност наших грађана и наше државе Србије, нема цену.

 

Преузето:

Дневни лист „Политика“ (А. Бојовић)

SPU: INTERPOL-BORBA PROTIV TRGOVINE LJUDIMA NA BALKANU

Aktivnost Interpola u cilju suzbijanja kriminala, u vidu borbe protiv trgovine ljudima na Balkanu trajala je od juna 2021. godine do decembra 2023. godine, a projekat je finansiralo (u vidu donacije) Savezno ministarstvo inostranih poslova Nemačke sa budžetom od 1.140.000 evra. Ovaj uspešno realizovan projekat zahteva njegovo ponavljanje u ovoj i narednim godinama, obzirom na situaciju u svetu posebno u pogledu na migrantsku krizu, koja je na našem podneblju ključna za reševanje.

Situacija THB

Trgovina ljudima (THB-Trafficking in Human beings) je unosan i brzo rastući oblik zločina koji uključuje regrutovanje žrtava raznim sredstvima kao što su nasilje, obmana, prinuda ili sila sa isključivom svrhom eksploatacije.

Trgovci ljudima koriste sve sofisticiranije i prilagođene metode da ciljaju i iskorišćavaju ugrožene ljude za profit, uz duboko zanemarivanje ljudskog života i dostojanstva.

Krijumčarenje migranata je usko povezano sa trgovinom ljudima. Mreže za krijumčarenje migranata mogu da iskoriste ljude koji traže bolji život olakšavajući njihov ilegalni ulazak u zemlju i dalje ih iskorišćavajući.

Nekoliko država Zapadnog Balkana je dvostruko pogođeno jer su i zemlje porekla i zemlje tranzita za migrante. Neki od njihovih stanovnika nastoje da migriraju, dok ljudi iz drugih zemalja prolaze kroz region sa ciljem ulaska u Evropsku uniju.

Ciljevi projekta

Projekat THB Balkans će ojačati istražne kapacitete agencija za sprovođenje zakona u balkanskim zemljama u borbi protiv trgovine ljudima. Ovo će se postići pružanjem ciljane obuke, istražne i operativne podrške i ekspertize za kriminalističku analizu.

Krajnji cilj je da agencije za sprovođenje zakona identifikuju slučajeve trgovine ljudima i razbiju odgovorne organizovane kriminalne grupe.

Učesnici u projektu će predstavljati kriminalnu i graničnu policiju, nacionalne koordinatore trgovine ljudima, specijalizovane jedinice, sudije, tužioce, nacionalne centralne biroe (NCB) INTERPOL-a i nacionalne policijske akademije.

Projektne aktivnosti

Nakon izvršenja procene potreba u svakoj zemlji, sledeći programi obuke će biti isporučeni onlajn putem INTERPOL virtuelne akademije:

Interpolove policijske sposobnosti:

Ova komponenta osposobljava učesnike sa neophodnim veštinama i znanjem za efikasno korišćenje baza podataka, aplikacija, proizvoda i usluga INTERPOL-a.

Rod i transnacionalni kriminal:

Ova komponenta istražuje uticaj roda na rad organa za sprovođenje zakona, kao što su rodno zasnovani pokretači regrutovanja, profili počinilaca i žrtava i specifični rizici sa kojima se suočavaju različiti polovi. Cilj je ne samo otkrivanje zločina, već i postupanje sa žrtvama na rodno osjetljiv način kako bi se spriječila ponovna viktimizacija.

Borba protiv trgovine ljudima (mali privatni onlajn kurs):

Među temama koje se obrađuju su istražne tehnike za suzbijanje trgovine ljudima, modus operandi i srodni međunarodni pravni okviri.

Sesije obuke instruktora, na kojima će odabrani učesnici biti obučeni da drže nacionalne kurseve obuke za lokalne istražitelje u žarišnim područjima.

Ostale aktivnosti uključuju:

Sastanci Grupe eksperata za trgovinu ljudima (HTEG);

Podrška tekućim istragama;

Nacionalni kursevi obuke;

Doseg i učešće na relevantnim spoljnim događajima, sastancima ili konferencijama;

Stolna vežba za pripremu za operaciju na terenu korišćenjem policijskih sposobnosti INTERPOL-a;

Regionalna operacija za identifikaciju slučajeva trgovine ljudima, zaštitu žrtava i hapšenje počinilaca.

Uključene države:

Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija.

Organizovane kriminalne grupe

Organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju najugroženije ljude za profit, uz potpuno zanemarivanje ljudske bezbednosti i dostojanstva.

Trgovina ljudima i krijumčarenje migranata su kriminalni poslovi sa niskim rizikom i visokim profitom koji koriste sve sofisticiranije metode i tehnološka sredstva da prošire svoj domet.

Oni su takođe povezani sa drugim zločinima, uključujući nezakonite tokove novca, korupciju, prevaru dokumenata, trgovinu nedozvoljenom robom, sajber kriminal i terorizam.

Trgovina ljudima i krijumčarenje migranata su dva različita zločina, ali se mogu preklapati jer oba profitiraju od ranjivih ljudi.

Vrste trgovine ljudima

U slučaju trgovine ljudima, žrtve se tipično regrutuju obmanom (uz obećanje boljeg života), pretnjama ili silom, isključivo u svrhu eksploatacije.

Trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije

Ovaj oblik trgovine ljudima pogađa sve regione u svetu. Žrtve, većinom žene i deca, namamljene su na različite načine, transportovane ili utočište do ili u mestu eksploatacije gde im se često oduzimaju putna i lična dokumenta, kontrolišu ili ograničavaju kretanje, a seksualno su eksploatisane, često suočene sa mnogim drugim oblicima nasilja i zlostavljanja.

Trgovina ljudima radi prinudnog posla

Žrtve ovog široko rasprostranjenog oblika trgovine ljudima dolaze prvenstveno iz zemalja u razvoju. Oni mogu biti primorani da rade na radno intenzivnim poslovima kao što su poljoprivreda, rudarstvo, ribarstvo ili građevinarstvo, ili držani u kućnom poslu.

Trgovina ljudima radi prisilnih kriminalnih radnji

Žrtve su prinuđene na niz nezakonitih radnji, koje zauzvrat stvaraju prihod za kriminalne organizacije. Aktivnosti mogu uključivati krađu, uzgoj droge, prodaju falsifikovane robe, a odnedavno i prevaru koja se često sprovodi zloupotrebom tehnologije. Žrtve često imaju kvote i mogu se suočiti sa teškim kaznama ako ne rade na odgovarajući način.

Trgovina radi vađenja organa

U mnogim zemljama liste čekanja za transplantaciju su veoma dugačke, a kriminalci su iskoristili ovu priliku da iskoriste očaj pacijenata i potencijalnih žrtava-donora. Nakon što se transplantacije održe, donatori žrtve često vide malu ili nikakvu nadoknadu za transakciju, suočavaju se sa velikim zdravstvenim problemima i finansijskim izazovima kako bi imali odgovarajuće medicinsko praćenje.

Krijumčarenje migranata – ključni izazovi

U poslednjoj deceniji, proces globalizacije i višestruke krize koje utiču na različite regione sveta kroz ekonomske poteškoće, oružane sukobe, terorizam i klimatske promene, gurnuli su najugroženije ljude da migriraju u potrazi za sigurnijim životnim uslovima.

Ovim smo videli porast aktivnosti organizovanih kriminalnih mreža koje omogućavaju neregularnu migraciju. Dajući lažne putne isprave, organizujući prevoz i zaobilazeći zvanične granične kontrole, kriminalci ostvaruju ogroman profit.

Krijumčarenje se vrši kopnom, vazduhom ili morem. Sve zavisi koliko je neko spreman da plati – i rizikuje.

Mreže organizovanog kriminala

Organizacije za krijumčarenje migranata se vode kao preduzeća, privučeni visokim profitnim maržama i malim rizicima. Oni imaju koristi od slabog zakonodavstva i relativno niskog rizika od otkrivanja, krivičnog gonjenja i hapšenja u poređenju sa drugim aktivnostima transnacionalnog organizovanog kriminala.

Mreže krijumčarenja mogu biti opsežne i složene i mogu uključivati ljude koji obavljaju niz različitih uloga:

regruteri, posrednici;

kapetani čamaca, vodiči, vozači;

lica koja daju ilegalne putne isprave;

oni koji usput obezbeđuju smeštaj.

Suočeni sa oštrijom imigracionom politikom u zemljama odredišta i poboljšanom tehnologijom za službenike da nadgledaju granične prelaze, voljni migranti se sve više oslanjaju na usluge organizovanih krijumčara.

Rute krijumčarenja su postale sve više međusobno povezane i složenije kao odgovor na zakonodavne aktivnosti i aktivnosti sprovođenja zakona. Oni mogu biti jednostavni i direktni, ali češće nego ne, zaobilazni su. Na primer, migranti iz Afrike i Azije mogu se naći u mešovitim migracionim tokovima duž iste rute krijumčarenja do Evrope, Severne Amerike i drugih krajnjih destinacija.

Upotreba tehnologije

Zloupotreba tehnologije proširuje domet i profit i trgovaca i krijumčara, dok istovremeno smanjuje rizik da budu otkriveni zakonom.

Tehnologija je povezana sa svim fazama trgovine ljudima: regrutovanje, transport ili skrivanje, kontrola, eksploatacija i finansijske transakcije.

Što se tiče krijumčarenja migranata, dok neki migranti i krijumčari ostvaruju kontakt licem u lice na poznatim mestima sastajanja, ovaj proces se sve više odvija na mreži. Platforme se profesionalno vode i prate određeni poslovni model. Kriminalne grupe koriste otvoreni i mračni veb da regrutuju, prikupljaju informacije u realnom vremenu o rutama, komuniciraju i reklamiraju svoje usluge.

Realnost, nažalost, može biti veoma različita od onoga što se reklamira. Opasni putevi, pretrpani čamci, napuštanje, otmice i rizik od smrti samo su neke od opasnosti sa kojima se suočavaju migranti kada krenu.

Anonimnost koju nudi tehnologija čini kriminalcima teško ući u trag. Oni su uglavnom nepoznati ljudima kojima trguju ili ljudima kojima nude usluge šverca, kriju se iza pseudonima i koriste šifrovane metode komunikacije što predstavlja veliki izazov za sprovođenje zakona.

Strukovno policijsko udruženje „Srpska policijska unija“ poziva sve gradjane da ukoliko imaju saznanja o bilo kom obliku trgovine ljudima da prijave policiji. Bezbedna zajednica je jedna od ključnih stavki za normalan i srećan život.

SPU info

 

Izvor: „Interpol“

СПУ: ИНТЕРВЈУ СА НЕКАДАШЊОМ ДРЖАВНОМ СЕКРЕТАРКОМ МУП-А ДИЈАНОМ ХРКАЛОВИЋ (ВИДЕО)

Некадашња државна секретарка Министарства унутрашњих послова Републике Србије, госпођица Дијана Хркаловић гостовала је јутрос у емисији „Ново јутро“ на телевизији Пинк.

Погледајте дводелни интервју;

СПУ инфо

 

Садржај преузет са ју туба канала ТВ Пинк

СПУ: САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТ

Сајбер безбедност је критична област посвећена заштити дигиталних система, мрежа и података од неовлашћеног приступа, напада и оштећења. Како наше ослањање на технологију наставља да расте, важност робусних мера сајбер безбедности постаје све очигледнија. Овај текст ће истражити кључне аспекте сајбер безбедности, њен значај и најбоље праксе за ублажавање сајбер претњи.

I. Увод у сајбер безбедност:

У дигиталном добу, где су информације драгоцена имовина, сајбер безбедност игра кључну улогу у заштити појединаца, организација и нација од злонамерних активности. Обухвата широк спектар пракси, технологија и процеса дизајнираних да обезбеде рачунаре, мреже и податке.

II . Важност сајбер безбедности: 

Заштита података: Сајбер безбедност обезбеђује поверљивост, интегритет и доступност осетљивих информација. Ово је кључно за заштиту личних података, финансијске евиденције, интелектуалне својине и друге осетљиве имовине.

Континуитет пословања: Сајбер напади могу пореметити операције, што доводи до финансијских губитака и штете по репутацију. Робусне мере сајбер безбедности помажу да се обезбеди континуитет пословања спречавањем и ублажавањем утицаја таквих инцидената.

Национална безбедност: Како нације постају више међусобно повезане, повећава се потенцијал да сајбер претње утичу на критичну инфраструктуру, одбрамбене системе и владине операције. Јаке мере сајбер безбедности су од суштинског значаја за очување интереса националне безбедности.

III Уобичајене сајбер претње:

Злонамерни софтвер: Злонамерни софтвер, укључујући вирусе, рансомваре и шпијунски софтвер, дизајниран је да оштети или искоришћава рачунарске системе.

Пецање: сајбер криминалци користе обмањујућу е-пошту, поруке или веб локације да преваре појединце да открију осетљиве информације, као што су акредитиви за пријаву или финансијски детаљи.

Напади ускраћивања услуге (ДоС): Ови напади имају за циљ да преплаве систем или мрежу, чинећи их недоступним корисницима.

Напади човека у средини: Сајбер нападачи пресрећу и потенцијално мењају комуникацију између две стране без њиховог знања.

IV . Најбоље праксе за сајбер безбедност:

Јаке лозинке: Наметните употребу сложених лозинки и подстакните редовно ажурирање. Вишефакторска аутентификација додаје додатни ниво сигурности.

Редовно ажурирање софтвера: Одржавајте оперативне системе, антивирусни софтвер и апликације ажурним да бисте закрпили рањивости и побољшали општу безбедност.

Обука запослених: Образујте запослене о најбољим праксама у области сајбер безбедности, укључујући препознавање покушаја крађе идентитета и важност навика безбедног прегледања.

Мрежна безбедност: Имплементирајте заштитне зидове, системе за откривање упада и протоколе за шифровање да бисте заштитили мреже од неовлашћеног приступа.

План реаговања на инциденте: Развијте и редовно ажурирајте свеобухватан план реаговања на инциденте како бисте смањили утицај сајбер инцидента и омогућили брзи опоравак.

Резервне копије података: Редовно правите резервне копије критичних података и обезбедите доступност система резервних копија за опоравак информација у случају сајбер напада.

V .Нови трендови у сајбер безбедности:

Вештачка интелигенција (АИ) и машинско учење: Коришћење вештачке интелигенције за откривање претњи и анализу за идентификацију образаца и аномалија у реалном времену.

Архитектура нултог поверења: Удаљавање од традиционалне безбедности засноване на периметру ка моделу где ниједан ентитет није аутоматски поуздан.

Безбедност Интернета ствари: Са пролиферацијом уређаја Интернета ствари (ИоТ), обезбеђивање ових међусобно повезаних уређаја постаје најважније.

Firewall Protection and Infrastructure

Заштитни зид је кључна компонента свеобухватне стратегије сајбер безбедности, која служи као прва линија одбране од различитих сајбер претњи. Делује као препрека између интерне мреже од поверења и непоузданих спољних мрежа, надгледајући и контролишући долазни и одлазни мрежни саобраћај на основу унапред одређених безбедносних правила. Ево прегледа решења заштитног зида за сајбер нападе:

1. Типови заштитних зидова:

Заштитни зидови за филтрирање пакета: Испитује пакете података и доноси одлуке на основу изворних и одредишних ИП адреса, портова и протокола.

Заштитни зидови за инспекцију стања: Прати стање активних веза и доноси одлуке на основу контекста саобраћаја.

Прокси заштитни зидови: Делује као посредник између унутрашњих и екстерних система, прослеђујући захтеве у име корисника, што помаже да се сакрију детаљи унутрашње мреже.

Заштитни зидови следеће генерације Next-Generation Firewalls (NGFW) (НГФВ): Комбинује традиционалне функције заштитног зида са напредним могућностима као што су превенција упада, дубока инспекција пакета и филтрирање на слоју апликације.

2. Кључне карактеристике и могућности:

Контрола приступа: Заштитни зидови примењују смернице приступа, дозвољавајући или блокирајући саобраћај на основу унапред дефинисаних правила. Ово помаже у спречавању неовлашћеног приступа осетљивим ресурсима.

Систем за спречавање упада Intrusion Prevention System (IPS) (ИПС): Идентификује и блокира потенцијалне претње у реалном времену провером и анализом активности мреже и/или система.

Подршка за виртуелну приватну мрежу (ВПН) (VPN): Омогућава безбедну комуникацију преко интернета шифровањем саобраћаја података, обезбеђујући поверљивост и интегритет.

Евидентирање и надгледање: Заштитни зидови одржавају евиденцију мрежних активности, олакшавајући откривање сумњивих образаца или безбедносних инцидената. Праћење у реалном времену помаже безбедносним тимовима да брзо реагују на потенцијалне претње.

Филтрирање на слоју апликације: Заштитни зидови следеће генерације могу да идентификују и контролишу специфичне апликације или услуге, обезбеђујући детаљну контролу над типовима дозвољеног или блокираног саобраћаја.

Аутентификација корисника: Имплементирајте контроле приступа засноване на корисницима како бисте осигурали да само овлашћени појединци могу приступити одређеним ресурсима.

3. Најбоље праксе за безбедност заштитног зида:

Редовна ажурирања: Одржавајте фирмвер и софтвер заштитног зида ажурним да бисте закрпили рањивости и побољшали безбедност.

Подразумевано правило одбијања: Имплементирајте подразумевано правило одбијања да бисте подразумевано блокирали сав долазни и одлазни саобраћај, дозвољавајући само неопходне услуге и апликације.

Сегментација: Поделите мрежу на сегменте и примените различита правила заштитног зида на основу осетљивости података и природе саобраћаја.

Редовне ревизије: Спроведите редовне безбедносне ревизије како бисте осигурали да су правила заштитног зида усклађена са безбедносним политикама организације и да нема непотребних отворених портова.

План одговора на инциденте: Развијте свеобухватан план одговора на инциденте који укључује процедуре за реаговање и ублажавање безбедносних инцидената које открије заштитни зид.

4. Изазови и разматрања:

Лажно позитивни/негативни: Успостављање праве равнотеже између блокирања стварних претњи и избегавања лажно позитивних или негативних може бити изазов.

Утицај на перформансе: Интензивни процеси инспекције могу утицати на перформансе мреже. Неопходно је изабрати решење заштитног зида које испуњава захтеве перформанси организације.

Сложеност безбедносних политика: Управљање и ажурирање сложених скупова правила заштитног зида захтева пажљиво планирање и документацију.

Добро имплементирано решење заштитног зида, у комбинацији са другим мерама сајбер безбедности, чини робусну одбрану од сајбер претњи. Међутим, кључно је посматрати заштитне зидове као део шире стратегије сајбер безбедности која укључује континуирано праћење, едукацију корисника и редовна ажурирања како би се прилагодили окружењу претњи које се развија.

У закључку, сајбер безбедност је сталан и динамичан напор да се заштити наш дигитални свет. Како технологија еволуира, тако се развијају и сајбер претње, које захтевају сталне иновације и будност како би остали корак испред оних који желе да искористе рањивости. Усвајањем најбољих пракси, улагањем у робусне технологије и неговањем културе свести о сајбер безбедности, појединци и организације могу побољшати своју отпорност на све еволуирајуће окружење сајбер претњи.

Далибор Вукић

САОПШТЕЊЕ: СРПСКЕ СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ НА ВИСИНИ ЗАДАТКА

У име Струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“, у своје лично име, похваљујем рад српских служби безбедности које су успеле да дана 6.1.2024. године спрече припрему терористичког акта од стране терориста са Косова и Метохије, а којима је на административном прелазу „Мердаре“ у возилу пронађена већа количина оружја и муниције.

По свему судећи, овај терористички акт припреман је уз логистичку помоћ субјеката из земље и иностранства, чији је циљ био покушај дестабилизације Републике Србије.

Такође, као организација захтевамо да се по хитном поступку ухапшенима изрекне најстрожија казнена мера прописана законом и да се сви остали укључени посредно или непосредно, што хитније лише слободе или протерају из Републике Србије у складу са законом, уколико се ради о државним функционерима земаља за које постоје чврсти докази да су на било који начин учествовали у припреми оружане акције против грађана Србије, то јест у покушају урушавања уставног поретка наше земље и стварања хаоса у држави.

Поред наведеног, као патриотска организација, овим путем предлажемо надлежнима да се сви припадници служби безбедности који су учествовали у акцији спречавања терористичког акта адекватно награде јер су били на висини свог задатка.

На крају, свим православним верницима желим да честитам најсрећнији хришћански празник „Божић“.

Председник  Далибор Вукић

 

Опширније у наставку у тексту преузетог од „Политике“;

„Српске службе безбедности, заједно са Царином, спречиле су још један покушај Албанаца са Косова и Метохије, да, уз помоћ страног фактора, дестабилизују Србију, јавља Спутњик. Како се сазнаје, припадници српских служби безбедности су на административном прелазу „Мердаре”, ухапсили два Албанца из Приштине старости 22 и 30 година који су покушали да у централну Србију унесу већу количину наоружања. Приликом прегледа њиховог возила, српска полиција и царина су у шупљинама седишта пронашле већу количину оружја и пригушивача умотаних у фолије. Како сазнаје, пронађено је и заплењено 45 пиштоља, 31 пригушивач, 300 комада муниције. Сумња се да су двојица Албанаца са Косова и Метохије, уз инструкције и помоћ једне западне земље чији је званичник недавно боравио на Косову и Метохији и који свесрдно подржава независност КиМ, оружје желели да прокријумчаре једној криминалној групи у нашој земљи. Циљ им је био да изазову инциденте, угрозе безбедност наших грађана и дестабилизују Србију. Оружје је одузето, о свему је обавештено и тужилаштво а истрага је у току.“

Срећну нову годину и пријатне предстојеће новогодишње празнике жели вам струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“

СПУ: ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА ЏУДО КЛУБА „МЛАДИ МИЛИЦИОНАР“ (ВИДЕО)

У Средњој школи унутрашњих послова у Сремској Каменици представљена је монографија Џудо клуба „Млади милиционар“.

После шест година рада, презентација се подударила са поновним покретањем наставе у овој јединој средњошколској установи те врсте у Србији након 18 година.

Испред Министарства унутрашњих послова Републике Србије присутнима се обратио државни секретар Жељко Бркић.

Погледајте видео:

Извор: Радио телевизија Војводине

СПУ: ЧЕСТИТАМО НА ПОСТАВЉЕЊУ ГОСПОДИНЕ РАДОВАНОВИЋУ

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ честита господину Томиславу Радовановићу на постављењу за в.д. директора Безбедносно-информативне агенције (БИА).

За оне који не знају, Радовановић је бивши припадник МУП-а.

Иначе, остао је упамћен међу колегама као добар и честит човек.

Током своје каријере у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, био је постављен на више одговорних позиција, као рецимо функција начелника Службе за специјалне истражне методе, био је на високом руководећем месту у Жандармерији, а службовао је у Француској на месту полицијског аташеа.

Још једном, честитамо господине Радовановићу.

 

Руководство СПУ

СПУ: УСПЕШНО ОДРЖАНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ захваљује свим члановима и симпатизерима који су учествовали у добровољном давању крви, у организацији нашег струковног удружења и Црвеног крста Србије, у више градова у Србији.

Овим смо још једном показали хуману страну наше организације и генерално припадника МУП-а Републике Србије.

 

Руководство Српске полицијске уније