Категорија: Саопштења

Дана 6.7.2023 године одржана је редовна годишња скупштина струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“ у Београду.

Том приликом усвојен је финансијски извештај СПУ за 2022. годину.

На скупштини је закључено да је наша организација након турбулентог периода исфилтрирала саму себе, те да је створено челично јединство, као и да је у задњих две недеље почео да расте број чланова, што је знак да организација иде у добром правцу

На скупштини изабрани су нови чланови Главног одбора и формирани су нови радни тимови;

На месту координатора за Републику Србију изабран је Славко Милутиновић

На месту координатора за односе са јавношћу изабран је Горан Личина.

На месту члана радног тима за „Безбедност саобраћаја“ изабран је Станојев Владимир.

За чланове радног тима за „Односе са становништвом“ изабрани су Париловић Мирослав и Грујин Бранислав.

СПУ инфо

 

Готово све значајније акције које је полиција Србије предузимала у циљу сузбијања криминала на територији Републике Србије, посебно акције сузбијања организованог криминала, усмераване су од страних служби безбедности. То не кажем ја, већ званичници Србије у својим обраћањима последњих година и медији. Пратећи медијске садржаје у протеклих годину дана, зли језици би рекли да српска полиција служи искључиво као сервис другим страним службама за крајња поступања као што је хапшење, а да све остале оперативно-тактичке мере и радње предузимају друге, пре свега службе западних земаља.

1923, 1992 и 1998. година јесу једне од најзначајнијих година што се тиче историје развоја служби безбедности. Интерпол је основан 1923. године. Идеја звана „Европол“ настала је 1992. године, а формиран је 1998. године

Како Интерпол, тако и Европол у Србији има своје огранке који функционишу у оквиру МУП-а. Управо због свог значаја Интерпол, Европол, друге сродне организационе јединице и уопште комплетна кровна организациона јединица у оквиру МУП-а, којој припада Интерпол и Европол а која носи или је носила назив Управа за међународну оперативну полицијску сарадњу“ (задњи подаци са сајта МУП-а, у току је систематизација у МУП-у), на пример, требали би постати посебан сектор у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Србије, у рангу са Дирекцијом полиције, Сектором за ванредне ситуације и Сектором унутрашње контроле са могућношћу финансирања, опремања и организовања обуке њених припадника од стране Уједињених нација, Европске уније и других светских безбедносно компетентних чинилаца. Уколико би дошло до „умањења“ огранака ових двеју безбедносних формација имплементираних већ годинама у МУП Републике Србије и стављање у нижи ранг гледано хијерархијски у формацијском смислу у МУП-у, може бити протумачено од стране светских ауторитета као ниподаштавање ове две безбедносне службе, што би било контрапродуктивно за српску полицију, то јест за генерално комплетну државу. Борба против свих видова криминала у Србији мора да буде у што ближој координацији са Интерполом и Европолом. Сваки облик гурања у страну Интерпола и Европола може узроковати информациону изолацију наше земље посматрано из безбедносног аспекта, чија узрочно последична веза може донети несагледиве последице нашој земљи и свима нама који у њој живимо. Интерпол и Европол морају се налазити на пијадесталу српског МУП-а.

О раду Интерпола можете се упознати путем сајта https://www.interpol.int/

О раду Европола можете се упознати путем сајта https://www.europol.europa.eu/about-europol:hr

Далибор Вукић, председник СПУ

 

Слике преузете: „Интерпол“, „Европол“

Постављењем господина Братислава Гашића на чело Министарства унутрашњих послова Републике Србије и одабиром најужих сарадника у кабинету министра, у самом почетку, стекао се утисак да је Министарство добило министра који ће бити достојан менаџер Министарства.

Данас, сагледавајући неоспорне чињенице и анализирајући потезе које Министарство вуче, стиче се утисак да српска полиција поприма у организационом и сваком другом смислу концепт уређења који је био у примени деведесетих година прошлог века.

Да је „нешто труло у држави Данској“ примерило се када је покушано усвајање предлога Закона у унутрашњим пословима, који делимично по својој садржини подсећа на Закон који је регулисао рад полиције деведесетих година.

Поред члана који регулише улазак у стан и друге просторије, члана који регулише биометријски надзор и слободу окупљања, „испод радара“ је прошао члан 25. који дозвољава Министру да одобри или забрани рад удружењима које у свом имену користе реч „полиција“ или речи које су изведене из имена „полиција“.

Рад удружења која делују у МУП-у заснива се генерално на унапређењу полиције и промоције полицијског позива. Апсурд је да у том фамозном члану 25. Закона нацрта нигде не стоје критеријуми које удружења морају да испуне.

У јавним расправама о нацрту Закона о унутрашњим пословима, осим неколико синдиката, колико ми је познато, нико други није био позиван (од удружења које делују у МУП-у), па су се поједина удружења (као што је наше рецимо) морала наметнути инсистирањем кроз подношење Захтева у писаној форми, како би били благовремено позивани на расправу и учествовали на истој. На наше инсистирање, једном јесмо позвани (док је главнокомандујући МУП-а био господин Александар Вулин), те смо на том састанку ушли у аргументовану расправу са Радном групом. Да ли је било још расправа након тога или не, не знамо јер нисмо били ни обавештени…

Питам се зашто се генерално стиче утисак да се данас поједине организације које делују у МУП-у гурају у запећак, а друге служе највише у маркетиншке сврхе, на пример за сликање са министром и другим функционерима МУП-а и слично. Ево, ми се написасмо дописа за састанак, са циљем да се МУП укључи у наш пројекат „Мачкић“ (едукација деце предшколског узраста о основама безбедности саобраћаја на путу), пројекат „Зборник“ (прикупљање и објављивање песама, афоризама, прича припадника МУП-а), пројекат „Утицај стреса, методе одбране и отклањања“, али за тако нешто се, на жалост, изгледа нема времена.

О дискриминацији коју МУП врши над нашом организацијом у погледу „културног“ одбијања да се обезбеди простор од стране МУП-а за функционисање наше организације је посебна тема која је актуелна још од претходног министра. Следећи пут ћемо послати голуба писмоношу, можда ће захтев за састанак у папирном облику, исписан краснописном глагољицом скренути пажњу на „Српску полицијску унију“.

Униформа се како кажу мења, опет ће полицајци носити шапке, кравате и ципеле. Поредећи предлог нове униформе и униформу полицајаца из деведесетих година прошлог века, већина је закључила да и нема неке битне разлике. Ова униформа је непрактична и не испуњава етичке норме са аспекта моде ако ћемо и тако да гледамо, а и подсећа на униформу кинеског железничара што може да збуни држављанине Кине којих је у све већем броју у нашој Србији.

План да се реорганизује Управа граничне полиције подсећа на организациону шему ове управе из деведесетих година. Изгледа да се заборавило, да је Европска унија на разне начине последњих петнаестак година помагала саветодавно и донацијама МУП, те инсистирала на оваквом концепту граничне полиције какав је до дана данашњег, тако да је кључно питање да ли ће ЕУ бити сагласна да се реорганизује ова Управа на начин како су стручњаци из Министарства унутрашњих послова Републике Србије замислили. Или је можда заузет став; Кога брига шта ЕУ мисли и захтева…

Систематизација која је (вероватно) усвојена, једна је посебна прича, а да ли је она добро или лоше урађена показаће врло ускоро реакције припадника МУП-а када почну преузимати нова решења о распоређивању. Овим бих само цитирао колегу Владимира Џигурског, функционера струковног полицијског удружења „Р. А. Рајс“, који је недавно упутио отворено писмо министру Гашићу, те је између осталог у писму написао:
„Рећи ћу Вам отворено господине министре, ништа у вези са овом систематизацијом, предлозима за распоређивање и напредовањем није било јавно и транспарентно, у складу са Уставом Републике Србије, законским одредбама које гарантују једнаку доступност радних места, једнаке шансе за напредовање засноване на основу резултата рада и компетенцијама, а по најмање није по принципима каријерног развоја полицијских службеника!“

Што се тиче премештања или упућивања, (како је то „крштено“ и којим већ Законом, Правилником регулисано) припадника Безбедносно информативне агенције у МУП , то је једна посебна и комплексна прича. За сада, можемо се на ту тему само подсетити да је овакво премештање већ виђено крајем деведесетих и почетком двехиљадитих.

Сећамо се добро какве су те године биле, те нећемо даље улазити у анализу.

Када се гледа овако са стране, делује као да је „полицијска герузија“ решила да реорганизује МУП, сећајући се са сетом прошлих времена и романтизујући прошлост, започела са поступним процесом претварања полиције у милицију, а да им притом нико није скренуо пажњу да живе у 21 веку.
Да подсетим, реч милиција долази од латинске ријеч miles („војник“). Дослован прeвод латинског израза је „militia“ те би стога пун назив био „војна служба“.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије мора да тежи и буде део Европе, део модерног света. Оваквим путем, по мом мишљењу и мишљењу 80% колега, закључује се да идемо у погрешном правцу.

Нама репер не требају да буду ауторитативна друштва, јер тако ћемо се брзо мимоићи са онима који нас финансирају. Са грађанима Србије.

Један западноевропски пријатељ који прати дешавања у српској полицији, недавно је кратко прокоментарисао:
„Welcome to the 90’s, Serbian police!“

Далибор Вукић, председник СПУ

Сви ми појединачно као део или чинилац друштва треба да допринесемо колективној свести друштва, а пре свега деци у школама због велике трагедије која је задесила Србију.

Како?

Нека свака струка ради свој посао за који је компетентна, да не набрајам, а најпотребнији су психолози, педагози и социолози, где би било пожељно у тај свеобухватни рад на превенцији и позитивном тренду сигурности међу децом у школама, додао бих и значај присуства ратних војних ветарена и инвалида.

На нашу жалост или време у којем живимо често долази до виртуелизације стварног живота и смисла. Ратни ветерани би веома пуно могли допринети у допирању у свест наших младих, где би дошли до спознаје шта је стварни рат, оружје и колико је опасно и стресно то проживети као обичан човек.

А да хероји обично данас нису живи, јер су свој живот дали за све нас, за све нас, понављам, јер то је битно да сви знају и да се то не заборавља, а они што су живи дали су неки део свог тела, без њега поносно живе, значи имамо живих хероја.

Они су ти људи који су обични као и ми отишли да бране своју земљу, свој и народ непријатеља, где се под околностима рата и страшних призора, које нису као у игрицама, да има следећи ниво, постали надљуди, свесни или некад нису да имају само један циљ, а то је часно и херојски одбранити својег саборца, пријатеља и друга. Да се деца упознају шта значи бити једнак међу осталима, да је племенито сачувати сваког човека и бити у сталној позорности да пружиш руку оном ко са тобом дели добро и зло.

Једно су игрице и да херој у игрици није ништа друго но обична илузија која ремети реалност и утискује се као виртуелизација у особи. Херој се не постаје жељом, већ околностима у животу, које су често сурове.

Ветерани не би то били да су били кукавице и одбили да иду на своје положаје где су распоређени, нису побегли у иностранство да се крију, него су часно ишли док су многе њихове генерације уживале у свакодненом животу док су били безбедни. Такви људи, као ветерани су запостављени, није то случај сад, него нажалост се циклично понавља кроз нашу историју. Они могу објаснити свима, не само деци шта је оружје, колико је опасно и да се пуцањем на људе гасе многи животи, чак и оног што пуца у друге, јер последице и сећања су дубоко урезана у душе тих људи.

У тренуцима кад им је био живот угрожен пружали су храну и воду, слаткише деци и женама непријатеља, где су надвисили поимање значаја шта је бити човек, а тиме не тражећи никакву захвалност, не хвалећи се тиме.

Без поједних делова тела су очигледни примери шта значи оружје, шта значи бити у правој пуцњави, где рат, то огромно зло многе људе претвара у нељуде. Ветерани су показали да у највећем злу човек остаје човек и даље живе са тим, бринући о својим породицама, својим ближњим дајући пример да стварни херој постаје само онај ко се жртвује за све нас, за све наше, за све будуће, који спашава животе губећи свој.

Ту су да појасне тачну и огромну разлику између хероја и криминалца који сам себе именује за хероја, јер херој и криминалац су као поређење бисера и блата.

Криминалци су највеће кукавице сваког друштва, бежећи у насиље сами себе проглашавају за „опасне и јаке„, а у стварности су то најсебичније особе које постају горе од сваке животиње.

Част је уз ветерана, уз хероја, а уз криминалца је увек неморал и само сопствена корист. Хероју се подиже споменик на вечни помен и памет, а криминалце и убице друштво што пре заборавља. Зато мислим да би наше ратне ветеране требало укључити у рад са младима, како би освестили и показали разлику реалног живота и оног нереалног, односно виртуелног.

Својим горким искуством на прилагођен начин да пробуде код деце успавану емпатију. Да својим искуством и проживљеним страшним тренуцима презентују да се насиљем над својим вршњацима не постаје добар човек, већ егоистича кукавица, а добрим делима се гради пут до људске величине.

Координатор за односе са јавношћу Небојша Ђурђевић

Поштоване колеге, поштовани грађани,

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ овим путем апелује на све припаднике полиције који буду били радно ангажовани на најављеном сутрашњем протестном скупу у Београду и данашњем у Новом Саду, али и на свим будућим протестним скуповима уколико их буде било, да буду максимално професионални.

Сва наређења која будете добијали од непосредних руководилаца, извршавајте професионално, сразмерно датој ситуацији и у складу са Законом.

Уколико се деси да издата наређења буду нејасна, недоречена или двосмислена, тражите да се наређења понове, конкретизују, прецизирају.

До сада, колико нам је познато, таквих случајева није било, али уколико се којим случајем деси да у издатом наређењу постоје елементи кривичног дела, поступајте искључиво у складу са чланом 41. (став 2 и 3) Закона о полицији који каже:

Члан 41“

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу, у писаном облику доставља сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских мера и радњи, полицијских овлашћења или на други начин.

Полицијски службеник дужан је да изврши сва наређења надређеног полицијског службеника издата ради обављања полицијских послова, осим оних којима се наређује извршење радње која представља кривично дело.

Ако наређење сматра незаконитим из других разлога, полицијски службеник има право да о томе извести непосредно вишег руководиоца.“

Апелујемо на грађане који буду дошли на протест да не вређају, омаловажавају и не нападају припаднике полиције јер су сви ти ангажовани припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије део овог народа и нечија деца, очеви и мајке, нечији родитељи, браћа, сестре и пријатељи. Људи од крви и меса. Такође, апелујемо на организаторе протеста да не ограничавају слободу кретања другим грађанима, блокирајући улице, булеваре, мостове и друго.

„Проћиће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.“ Патријарх Павле

Због немилих догађаја у Београду и Младеновцу који потресају наше друштво у последња два дана, а због бојазни да ће се исти или слични случајеви поновити на територији Републике Србије, главни одбор струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“ ЗАХТЕВА од ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ да, ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ усвоји и примени следеће мере у циљу заштите личне и имовинске сигурности грађана:
– Да се донесе одлука о увођењу полицијског часа, у одређеним периодима дана на територији Републике Србије до даљњег.
– Да се у свим предшколским установама, основним и средњим школама обезбеди стално присуство полиције, као и појачано патролирање полиције у близини истих.
– Да се технолошким средствима којима располажу службе безбедности максимално појача надзор над друштвеним мрежама.
– Да надлежни изврше визуелни преглед у свим домовима где живе лица која поседују оружје у легалном поседу, те да се утврди да ли су и на који начин оружја обезбеђена,
– Да позову све грађане да пријаве сва лица за која се основано сумња да имају у поседу нелегално оружје, а да надлежни орган поступа по информацији одмах, без одлагања.
– Да се у што краћем року са свим ученицима основних и средњих школа обави детаљан разговор са психологом, а уз дозволу родитеља, уколико је могуће и са представником верске организације којој ученик припада.
– Да се забрани сав садржај у електронским и штампаним медијима, као и на телевизији, посебно ТВ кућама које имају националну фреквенцију сензационалистичке текстове, пропагирање свих облика неморала, шунда, кича и насилног садржаја као и „ријалитија“ и свих других видова негативности које се појављују у медијима.

На крају, захтевамо овим путем да Министарство унутрашњих послова Републике Србије подржи наш предлог и тиме покаже партнерски однос.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ овим путем упућује саучешће породицама и пријатељима погинулих.

Недавно је струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ упутила допис ка Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у форми иницијативе/апела за помоћ да се нашем члану и колеги запосленом у ПС Палилула Мирвену Кајкушу помогне у финансијском облику од стране послодавца, као и расписивањем депеше у којој ће стајати број жиро рачуна где заинтересоване колеге могу уплатити новчану помоћ, а све са циљем обезбеђења новчаних средстава за лечење Ене Кајкуш, ћерке наведеног колеге.

У наставку текста упознајте се са предметном депешом:

СПУ инфо

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ је данас послала захтев надлежнима у МУП-у, да у наредном периоду буде директно укључена у израду Закона о унутрашњим пословим, што до сада није био случај.

Обзиром да је нацрт Закона по други пут повучен из процедуре усвајања, СПУ ће настојати да директно својим предлозима обиликује исти у сарадњи са другим субјектима и доведе га у облик који је општеприхваћен за струку и грађане у земљи и посматраче из иностранства.

СПУ инфо

Полицијски позив је одувек била специфична професија, чија је основна функција очување уставног поретка државе, заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана, кроз спровођење сета закона који произилазе из општих моралних норми које је друштво темељило и усавршавало од свог настанка.

Најновији догађаји који потресају Министарство унутрашњих послова Републике Србије, а ради се о хапшењу једне припаднице полиције која је осумњичена да је заједно са још једном женском особом стицала имовинску корист бавећи се проституцијом, је аларм да Министарство мора почети предузимати одређене мере и радње како би се спречило, потенцијално неко ново нарушавање угледа српске полиције у било ком облику.

Генерално гледано, због специфичности посла који обављају, полицијски службеници су у сталном искушењу да се предају, у првом реду, пороцима као што је алкохолизам, коцка али и употреба различитих психо-стимуланса, па на жалост и пружање сексуалних услуга зарад стицања имовинске или какве друге користи.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ сматра да су ово наслеђени проблеми у Министарству, међутим свакако очекујемо од новог министра унутрашњих послова, господина Братислава Гашића и његовог тима, да по хитном поступку почну предузимати одређене мере и радње, окупивши стручни тим који ће кроз превентивно-репресивне методе радити на спречавању моралног посрнућа полицијских службеника.

Упоређујући друге полиције света и нашу, проблеми и искушења у која долазе полицијски службеници током каријере су више-мање исти.

У којој је мери и да ли је морал дотичне колегинице која је ухапшена, био укључен током вршења теренске безбедносне провере када је примана у радни однос у МУП, остаће за сада непознаница, али свакако прва ставка је, да када се неко прима у радни однос у МУП, основ је да кандидат мора да буде морална, честита и стабилна личност, те такозваним „старлетама и старлетанима“, морално посрнулим индивидуама не сме бити места у српској полицији.

Такође, врло је битно и какве фотографије радници МУП-а каче на личним профилима, на друштвеним мрежама.

Не смемо заборавити, да ми нисмо полицајци, ватрогасци, радници на одређеним дужностима само радним даном од 7.00 до 15.00 часова, већ 24 сата, 365/366 дана у години. Све што објављујемо грађани гледају, и на основу тога конструишу слику о нама како појединачно, тако и у глобалу.

Ми као организација овим путем такође апелујемо на Министарство да се у наредном периоду посебно обрати пажња од стране руководиоца и на начин одевања припадника МУП-а, како униформисаних тако и оних који обављају послове у цивилу.

На крају, за све моралне падове индивидуе, када рецимо причамо о већ изграђеној личности, узроци могу бити различити спољни фактори.

Због тога у МУП-у постоји Одељење за психолошку делатност где се сваки активни радник МУП-а, који се нађе у проблему, може обратити за помоћ.

У којој мери је финансијски моменат узрок моралног посрнућа сваког човека, а посебно полицијског службеника, оставићемо стручњацима на анализирање.

На основу свега наведеног, можемо закључити да је поред кућног и институционалног васпитања, једна су од најбитнијих ставки и примања радника.

Ако хоћете часног, поштеног, професионалног и полицајца онда га морате и адекватно платити.

Наше је да укажемо и на узроке, јер на крају крајева, полицајац је огледало државе, а они који руководе државом су дужни и пред богом и пред народом да „излече или одстране нефункционалане делове тела како не би дошло до метастазе целог организма.“

Главни одбор

 

 

 

 

 

Поштовани пријатељи, симпатизери, браћо и сестре по позиву.

Пре свега да се захвалим свима Вама, који сте остали верни организацији свих ових година.

Током ове године, реализовали смо неколико пројеката од изузетног значаја, чиме смо грађанима Републике Србије и симпатизерима из иностранства приказали полицију и друге припаднике МУП-а у бољем светлу као креативне, часне, поштене, хумане, храбре и изузетно едуковане.

Кроз нашу организацију, уметничка  креативност  и научно-истраживачки рад наших активиста дошли су до изражаја, те су данас сви наши учесници разноврсних пројеката препознати у културно-уметничким и научно-истраживачким круговима у земљи и иностранству као потенцијали, даровити људи и личности од интегритета.

Реализацијом четири пројекта током ове године „Позорник Мачкић“, „Зборник Полицајци с душом“, „Утицај стреса, методе одбране и отклањања“ и „Плава крв“ је нешто што је „Српску полицијску унију“ ставило у сам врх организација од значаја, обзиром да смо добили похвале како од различитих ауторитета у Републици Србији, тако и од ауторитета из иностранства.

Током 2023. године планира се реализација постојећих, али и нових пројеката.

Такође, тренутно смо у фази израде плана о оснивању часописа „Српске полицијске уније“ и покретања „Плавог канала“ на видео платформама који ће итекако бити интересантан како нашим члановима, тако и широким народним масама у земљи и иностранству.

Следећег месеца, деца чланова наше организације до 10 година старости могу очекивати новогодишње пакетиће.

Током 2023. године, биће формирано још неколико тематских радних тимова.

Пошто смо организација која се бави промоцијом МУП-а и заштитом истог министарства као и њених припадника, трудићемо се да заштитимо углед истога, како од спољних фактора тако и оних унутар истога који га покушавају дестабилизовати, уколико такве откријемо, без обзира на положај у МУП-у или на положај у друштву.

Ми нисмо синдикална организација, али ћемо свакако реаговати на негативне појаве и поступања у МУП-у уколико нам такве активности буду угрозиле чланове и симпатизере или ако рецимо у глобалном смислу утичу на „срозавање“ угледа полиције и других грана у МУП-у за чије се „уздизање“ боримо сво ово време од оснивања.

Наша организација никада до сада није добијала никаква новчана средства, никакве донације, дотације нити новац за израду горе наведених пројеката.

Све смо финансирали искључиво од чланарине, а неретко и из „свог џепа“.

На основу тога, МИ као организација никоме ништа не дугујемо нити ико може утицати на нас.

Једна смо од ретких организација која чак нема ни канцеларију у МУП-у, те када све сабере стоји да смо потпуно независни у одлучивању.

Све што дугујемо, дугујемо искључиво нашим члановима који кроз скромних 350,00 динара месечно финансирају рад „Српске полицијске уније“.

Овом приликом позивам колеге да нам приступе и узму учешће у раду наше организације.

Такође, позивам грађане и колеге из иностранства који имају часне намере и конструктивне идеје да нам приступе.

 

Председник

Далибор Вукић