SPU: WELCOME TO THE 90’s, SERBIAN POLICE!

Постављењем господина Братислава Гашића на чело Министарства унутрашњих послова Републике Србије и одабиром најужих сарадника у кабинету министра, у самом почетку, стекао се утисак да је Министарство добило министра који ће бити достојан менаџер Министарства.

Данас, сагледавајући неоспорне чињенице и анализирајући потезе које Министарство вуче, стиче се утисак да српска полиција поприма у организационом и сваком другом смислу концепт уређења који је био у примени деведесетих година прошлог века.

Да је „нешто труло у држави Данској“ примерило се када је покушано усвајање предлога Закона у унутрашњим пословима, који делимично по својој садржини подсећа на Закон који је регулисао рад полиције деведесетих година.

Поред члана који регулише улазак у стан и друге просторије, члана који регулише биометријски надзор и слободу окупљања, „испод радара“ је прошао члан 25. који дозвољава Министру да одобри или забрани рад удружењима које у свом имену користе реч „полиција“ или речи које су изведене из имена „полиција“.

Рад удружења која делују у МУП-у заснива се генерално на унапређењу полиције и промоције полицијског позива. Апсурд је да у том фамозном члану 25. Закона нацрта нигде не стоје критеријуми које удружења морају да испуне.

У јавним расправама о нацрту Закона о унутрашњим пословима, осим неколико синдиката, колико ми је познато, нико други није био позиван (од удружења које делују у МУП-у), па су се поједина удружења (као што је наше рецимо) морала наметнути инсистирањем кроз подношење Захтева у писаној форми, како би били благовремено позивани на расправу и учествовали на истој. На наше инсистирање, једном јесмо позвани (док је главнокомандујући МУП-а био господин Александар Вулин), те смо на том састанку ушли у аргументовану расправу са Радном групом. Да ли је било још расправа након тога или не, не знамо јер нисмо били ни обавештени…

Питам се зашто се генерално стиче утисак да се данас поједине организације које делују у МУП-у гурају у запећак, а друге служе највише у маркетиншке сврхе, на пример за сликање са министром и другим функционерима МУП-а и слично. Ево, ми се написасмо дописа за састанак, са циљем да се МУП укључи у наш пројекат „Мачкић“ (едукација деце предшколског узраста о основама безбедности саобраћаја на путу), пројекат „Зборник“ (прикупљање и објављивање песама, афоризама, прича припадника МУП-а), пројекат „Утицај стреса, методе одбране и отклањања“, али за тако нешто се, на жалост, изгледа нема времена.

О дискриминацији коју МУП врши над нашом организацијом у погледу „културног“ одбијања да се обезбеди простор од стране МУП-а за функционисање наше организације је посебна тема која је актуелна још од претходног министра. Следећи пут ћемо послати голуба писмоношу, можда ће захтев за састанак у папирном облику, исписан краснописном глагољицом скренути пажњу на „Српску полицијску унију“.

Униформа се како кажу мења, опет ће полицајци носити шапке, кравате и ципеле. Поредећи предлог нове униформе и униформу полицајаца из деведесетих година прошлог века, већина је закључила да и нема неке битне разлике. Ова униформа је непрактична и не испуњава етичке норме са аспекта моде ако ћемо и тако да гледамо, а и подсећа на униформу кинеског железничара што може да збуни држављанине Кине којих је у све већем броју у нашој Србији.

План да се реорганизује Управа граничне полиције подсећа на организациону шему ове управе из деведесетих година. Изгледа да се заборавило, да је Европска унија на разне начине последњих петнаестак година помагала саветодавно и донацијама МУП, те инсистирала на оваквом концепту граничне полиције какав је до дана данашњег, тако да је кључно питање да ли ће ЕУ бити сагласна да се реорганизује ова Управа на начин како су стручњаци из Министарства унутрашњих послова Републике Србије замислили. Или је можда заузет став; Кога брига шта ЕУ мисли и захтева…

Систематизација која је (вероватно) усвојена, једна је посебна прича, а да ли је она добро или лоше урађена показаће врло ускоро реакције припадника МУП-а када почну преузимати нова решења о распоређивању. Овим бих само цитирао колегу Владимира Џигурског, функционера струковног полицијског удружења „Р. А. Рајс“, који је недавно упутио отворено писмо министру Гашићу, те је између осталог у писму написао:
„Рећи ћу Вам отворено господине министре, ништа у вези са овом систематизацијом, предлозима за распоређивање и напредовањем није било јавно и транспарентно, у складу са Уставом Републике Србије, законским одредбама које гарантују једнаку доступност радних места, једнаке шансе за напредовање засноване на основу резултата рада и компетенцијама, а по најмање није по принципима каријерног развоја полицијских службеника!“

Што се тиче премештања или упућивања, (како је то „крштено“ и којим већ Законом, Правилником регулисано) припадника Безбедносно информативне агенције у МУП , то је једна посебна и комплексна прича. За сада, можемо се на ту тему само подсетити да је овакво премештање већ виђено крајем деведесетих и почетком двехиљадитих.

Сећамо се добро какве су те године биле, те нећемо даље улазити у анализу.

Када се гледа овако са стране, делује као да је „полицијска герузија“ решила да реорганизује МУП, сећајући се са сетом прошлих времена и романтизујући прошлост, започела са поступним процесом претварања полиције у милицију, а да им притом нико није скренуо пажњу да живе у 21 веку.
Да подсетим, реч милиција долази од латинске ријеч miles („војник“). Дослован прeвод латинског израза је „militia“ те би стога пун назив био „војна служба“.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије мора да тежи и буде део Европе, део модерног света. Оваквим путем, по мом мишљењу и мишљењу 80% колега, закључује се да идемо у погрешном правцу.

Нама репер не требају да буду ауторитативна друштва, јер тако ћемо се брзо мимоићи са онима који нас финансирају. Са грађанима Србије.

Један западноевропски пријатељ који прати дешавања у српској полицији, недавно је кратко прокоментарисао:
„Welcome to the 90’s, Serbian police!“

Далибор Вукић, председник СПУ

Podelite ovu stranicu: