Категорија: Новости

Постављењем господина Братислава Гашића на чело Министарства унутрашњих послова Републике Србије и одабиром најужих сарадника у кабинету министра, у самом почетку, стекао се утисак да је Министарство добило министра који ће бити достојан менаџер Министарства.

Данас, сагледавајући неоспорне чињенице и анализирајући потезе које Министарство вуче, стиче се утисак да српска полиција поприма у организационом и сваком другом смислу концепт уређења који је био у примени деведесетих година прошлог века.

Да је „нешто труло у држави Данској“ примерило се када је покушано усвајање предлога Закона у унутрашњим пословима, који делимично по својој садржини подсећа на Закон који је регулисао рад полиције деведесетих година.

Поред члана који регулише улазак у стан и друге просторије, члана који регулише биометријски надзор и слободу окупљања, „испод радара“ је прошао члан 25. који дозвољава Министру да одобри или забрани рад удружењима које у свом имену користе реч „полиција“ или речи које су изведене из имена „полиција“.

Рад удружења која делују у МУП-у заснива се генерално на унапређењу полиције и промоције полицијског позива. Апсурд је да у том фамозном члану 25. Закона нацрта нигде не стоје критеријуми које удружења морају да испуне.

У јавним расправама о нацрту Закона о унутрашњим пословима, осим неколико синдиката, колико ми је познато, нико други није био позиван (од удружења које делују у МУП-у), па су се поједина удружења (као што је наше рецимо) морала наметнути инсистирањем кроз подношење Захтева у писаној форми, како би били благовремено позивани на расправу и учествовали на истој. На наше инсистирање, једном јесмо позвани (док је главнокомандујући МУП-а био господин Александар Вулин), те смо на том састанку ушли у аргументовану расправу са Радном групом. Да ли је било још расправа након тога или не, не знамо јер нисмо били ни обавештени…

Питам се зашто се генерално стиче утисак да се данас поједине организације које делују у МУП-у гурају у запећак, а друге служе највише у маркетиншке сврхе, на пример за сликање са министром и другим функционерима МУП-а и слично. Ево, ми се написасмо дописа за састанак, са циљем да се МУП укључи у наш пројекат „Мачкић“ (едукација деце предшколског узраста о основама безбедности саобраћаја на путу), пројекат „Зборник“ (прикупљање и објављивање песама, афоризама, прича припадника МУП-а), пројекат „Утицај стреса, методе одбране и отклањања“, али за тако нешто се, на жалост, изгледа нема времена.

О дискриминацији коју МУП врши над нашом организацијом у погледу „културног“ одбијања да се обезбеди простор од стране МУП-а за функционисање наше организације је посебна тема која је актуелна још од претходног министра. Следећи пут ћемо послати голуба писмоношу, можда ће захтев за састанак у папирном облику, исписан краснописном глагољицом скренути пажњу на „Српску полицијску унију“.

Униформа се како кажу мења, опет ће полицајци носити шапке, кравате и ципеле. Поредећи предлог нове униформе и униформу полицајаца из деведесетих година прошлог века, већина је закључила да и нема неке битне разлике. Ова униформа је непрактична и не испуњава етичке норме са аспекта моде ако ћемо и тако да гледамо, а и подсећа на униформу кинеског железничара што може да збуни држављанине Кине којих је у све већем броју у нашој Србији.

План да се реорганизује Управа граничне полиције подсећа на организациону шему ове управе из деведесетих година. Изгледа да се заборавило, да је Европска унија на разне начине последњих петнаестак година помагала саветодавно и донацијама МУП, те инсистирала на оваквом концепту граничне полиције какав је до дана данашњег, тако да је кључно питање да ли ће ЕУ бити сагласна да се реорганизује ова Управа на начин како су стручњаци из Министарства унутрашњих послова Републике Србије замислили. Или је можда заузет став; Кога брига шта ЕУ мисли и захтева…

Систематизација која је (вероватно) усвојена, једна је посебна прича, а да ли је она добро или лоше урађена показаће врло ускоро реакције припадника МУП-а када почну преузимати нова решења о распоређивању. Овим бих само цитирао колегу Владимира Џигурског, функционера струковног полицијског удружења „Р. А. Рајс“, који је недавно упутио отворено писмо министру Гашићу, те је између осталог у писму написао:
„Рећи ћу Вам отворено господине министре, ништа у вези са овом систематизацијом, предлозима за распоређивање и напредовањем није било јавно и транспарентно, у складу са Уставом Републике Србије, законским одредбама које гарантују једнаку доступност радних места, једнаке шансе за напредовање засноване на основу резултата рада и компетенцијама, а по најмање није по принципима каријерног развоја полицијских службеника!“

Што се тиче премештања или упућивања, (како је то „крштено“ и којим већ Законом, Правилником регулисано) припадника Безбедносно информативне агенције у МУП , то је једна посебна и комплексна прича. За сада, можемо се на ту тему само подсетити да је овакво премештање већ виђено крајем деведесетих и почетком двехиљадитих.

Сећамо се добро какве су те године биле, те нећемо даље улазити у анализу.

Када се гледа овако са стране, делује као да је „полицијска герузија“ решила да реорганизује МУП, сећајући се са сетом прошлих времена и романтизујући прошлост, започела са поступним процесом претварања полиције у милицију, а да им притом нико није скренуо пажњу да живе у 21 веку.
Да подсетим, реч милиција долази од латинске ријеч miles („војник“). Дослован прeвод латинског израза је „militia“ те би стога пун назив био „војна служба“.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије мора да тежи и буде део Европе, део модерног света. Оваквим путем, по мом мишљењу и мишљењу 80% колега, закључује се да идемо у погрешном правцу.

Нама репер не требају да буду ауторитативна друштва, јер тако ћемо се брзо мимоићи са онима који нас финансирају. Са грађанима Србије.

Један западноевропски пријатељ који прати дешавања у српској полицији, недавно је кратко прокоментарисао:
„Welcome to the 90’s, Serbian police!“

Далибор Вукић, председник СПУ

промо спот струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“

Сви ми појединачно као део или чинилац друштва треба да допринесемо колективној свести друштва, а пре свега деци у школама због велике трагедије која је задесила Србију.

Како?

Нека свака струка ради свој посао за који је компетентна, да не набрајам, а најпотребнији су психолози, педагози и социолози, где би било пожељно у тај свеобухватни рад на превенцији и позитивном тренду сигурности међу децом у школама, додао бих и значај присуства ратних војних ветарена и инвалида.

На нашу жалост или време у којем живимо често долази до виртуелизације стварног живота и смисла. Ратни ветерани би веома пуно могли допринети у допирању у свест наших младих, где би дошли до спознаје шта је стварни рат, оружје и колико је опасно и стресно то проживети као обичан човек.

А да хероји обично данас нису живи, јер су свој живот дали за све нас, за све нас, понављам, јер то је битно да сви знају и да се то не заборавља, а они што су живи дали су неки део свог тела, без њега поносно живе, значи имамо живих хероја.

Они су ти људи који су обични као и ми отишли да бране своју земљу, свој и народ непријатеља, где се под околностима рата и страшних призора, које нису као у игрицама, да има следећи ниво, постали надљуди, свесни или некад нису да имају само један циљ, а то је часно и херојски одбранити својег саборца, пријатеља и друга. Да се деца упознају шта значи бити једнак међу осталима, да је племенито сачувати сваког човека и бити у сталној позорности да пружиш руку оном ко са тобом дели добро и зло.

Једно су игрице и да херој у игрици није ништа друго но обична илузија која ремети реалност и утискује се као виртуелизација у особи. Херој се не постаје жељом, већ околностима у животу, које су често сурове.

Ветерани не би то били да су били кукавице и одбили да иду на своје положаје где су распоређени, нису побегли у иностранство да се крију, него су часно ишли док су многе њихове генерације уживале у свакодненом животу док су били безбедни. Такви људи, као ветерани су запостављени, није то случај сад, него нажалост се циклично понавља кроз нашу историју. Они могу објаснити свима, не само деци шта је оружје, колико је опасно и да се пуцањем на људе гасе многи животи, чак и оног што пуца у друге, јер последице и сећања су дубоко урезана у душе тих људи.

У тренуцима кад им је био живот угрожен пружали су храну и воду, слаткише деци и женама непријатеља, где су надвисили поимање значаја шта је бити човек, а тиме не тражећи никакву захвалност, не хвалећи се тиме.

Без поједних делова тела су очигледни примери шта значи оружје, шта значи бити у правој пуцњави, где рат, то огромно зло многе људе претвара у нељуде. Ветерани су показали да у највећем злу човек остаје човек и даље живе са тим, бринући о својим породицама, својим ближњим дајући пример да стварни херој постаје само онај ко се жртвује за све нас, за све наше, за све будуће, који спашава животе губећи свој.

Ту су да појасне тачну и огромну разлику између хероја и криминалца који сам себе именује за хероја, јер херој и криминалац су као поређење бисера и блата.

Криминалци су највеће кукавице сваког друштва, бежећи у насиље сами себе проглашавају за „опасне и јаке„, а у стварности су то најсебичније особе које постају горе од сваке животиње.

Част је уз ветерана, уз хероја, а уз криминалца је увек неморал и само сопствена корист. Хероју се подиже споменик на вечни помен и памет, а криминалце и убице друштво што пре заборавља. Зато мислим да би наше ратне ветеране требало укључити у рад са младима, како би освестили и показали разлику реалног живота и оног нереалног, односно виртуелног.

Својим горким искуством на прилагођен начин да пробуде код деце успавану емпатију. Да својим искуством и проживљеним страшним тренуцима презентују да се насиљем над својим вршњацима не постаје добар човек, већ егоистича кукавица, а добрим делима се гради пут до људске величине.

Координатор за односе са јавношћу Небојша Ђурђевић

Поштоване колеге, поштовани грађани,

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ овим путем апелује на све припаднике полиције који буду били радно ангажовани на најављеном сутрашњем протестном скупу у Београду и данашњем у Новом Саду, али и на свим будућим протестним скуповима уколико их буде било, да буду максимално професионални.

Сва наређења која будете добијали од непосредних руководилаца, извршавајте професионално, сразмерно датој ситуацији и у складу са Законом.

Уколико се деси да издата наређења буду нејасна, недоречена или двосмислена, тражите да се наређења понове, конкретизују, прецизирају.

До сада, колико нам је познато, таквих случајева није било, али уколико се којим случајем деси да у издатом наређењу постоје елементи кривичног дела, поступајте искључиво у складу са чланом 41. (став 2 и 3) Закона о полицији који каже:

Члан 41“

Полицијски службеник дужан је да непосредном руководиоцу, у писаном облику доставља сазнања до којих је дошао обављањем полицијских послова, применом полицијских мера и радњи, полицијских овлашћења или на други начин.

Полицијски службеник дужан је да изврши сва наређења надређеног полицијског службеника издата ради обављања полицијских послова, осим оних којима се наређује извршење радње која представља кривично дело.

Ако наређење сматра незаконитим из других разлога, полицијски службеник има право да о томе извести непосредно вишег руководиоца.“

Апелујемо на грађане који буду дошли на протест да не вређају, омаловажавају и не нападају припаднике полиције јер су сви ти ангажовани припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије део овог народа и нечија деца, очеви и мајке, нечији родитељи, браћа, сестре и пријатељи. Људи од крви и меса. Такође, апелујемо на организаторе протеста да не ограничавају слободу кретања другим грађанима, блокирајући улице, булеваре, мостове и друго.

„Проћиће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.“ Патријарх Павле

Оснивање Европола договорено је 1992. године Уговором из Мастрихта, који је ступио на снагу у новембру 1993. Агенција је почела с ограниченим операцијама 3. јануара 1994, као Европолово одељење за дрогу (енгл. Europol Drugs Unit (EDU)). Године 1998. Конвенцију о Европолу су ратификовале све земље чланице а ступила је на снагу у октобру.

Европол управља својој особљем (око 410 запослених и 90 Европолових официра за везу) из седишта у Хагу. Величина Европола је у сагласности с чињеницом да је он у сталној вези са стотинама различитих организација за безбедност, од којих свака има појединце или групе задужене за пружање помоћи Европоловим активностима.

У 2007. години, Европол покрива свих 27 земаља чланица Европске уније, укључујући и недавно примљене земље Бугарску и Румунију, које су биле чланице Европола пре него што су примљене у Европску унију у јануару 2007. године. Слично је била и с неким средњоевропским земљама које су примљене 2004. године, оне су постале чланице Европола 2002. године.

Задаци

Циљ Европола је да повећа ефикасност и сарадњу између полицијских органа земаља чланица пре свега кроз прикупљање и размену обавештајних података у превенцији и борби са међународним организованим криминалом. Његова мисија је да пружи значајан допринос напорима снага безбедности Европске уније у борби с организованим криминалом.

Европол нема извршна овлашћења. Он је сервис за подршку полицијским службама земаља чланица Европске уније. То значи да службеници Европола нису овлашћени да врше истраге у земљама чланицама нити да хапсе осумњичене. У пружању подршке, Европол са својим механизмима – разменом информација, обавештајним анализама, експертизама и обуком – може допринети мерама које спроводе релевантни државни органи.

Европол је мултидисциплинарна агенција, коју не чине само обични полицијски службеници, већ и службеници других служби безбедности: царине, имиграционе службе, погранична и финансијска полиција итд. С друге стране, Европол помаже да се превазиђу језичке баријере у међународној полицијској сарадњи. Сваки службеник безбедности из земље чланице може да се обрати захтевом својој националној јединици Европола на свом матерњем језику и добиће одговор ма истом језику.

Постоје три нивоа сарадње. Први је техничка сарадња или обука. Следећи ниво је стратешка сарадња усмерена на праћење организованог криминала, начине за борбу против њега и размена информација о евентуалним претњама. Највиши ниво сарадње укључује размену личних података која захтева поштовање Европолових стандарда у вези са заштитом и безбедношћу података.

Република Србија је потписник споразума, то јест држава која је донела Закон о оперативној и стратешкој сарадњи између Републике Србије и Европске полицијске канцеларије.

Линк: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-operativnoj-strateskoj-saradnji-srbije-i-evropske-policijske-kancelarije.html

 

Извор „ЕВРОПОЛ“, Википедија, Параграф

Због немилих догађаја у Београду и Младеновцу који потресају наше друштво у последња два дана, а због бојазни да ће се исти или слични случајеви поновити на територији Републике Србије, главни одбор струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“ ЗАХТЕВА од ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ да, ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ усвоји и примени следеће мере у циљу заштите личне и имовинске сигурности грађана:
– Да се донесе одлука о увођењу полицијског часа, у одређеним периодима дана на територији Републике Србије до даљњег.
– Да се у свим предшколским установама, основним и средњим школама обезбеди стално присуство полиције, као и појачано патролирање полиције у близини истих.
– Да се технолошким средствима којима располажу службе безбедности максимално појача надзор над друштвеним мрежама.
– Да надлежни изврше визуелни преглед у свим домовима где живе лица која поседују оружје у легалном поседу, те да се утврди да ли су и на који начин оружја обезбеђена,
– Да позову све грађане да пријаве сва лица за која се основано сумња да имају у поседу нелегално оружје, а да надлежни орган поступа по информацији одмах, без одлагања.
– Да се у што краћем року са свим ученицима основних и средњих школа обави детаљан разговор са психологом, а уз дозволу родитеља, уколико је могуће и са представником верске организације којој ученик припада.
– Да се забрани сав садржај у електронским и штампаним медијима, као и на телевизији, посебно ТВ кућама које имају националну фреквенцију сензационалистичке текстове, пропагирање свих облика неморала, шунда, кича и насилног садржаја као и „ријалитија“ и свих других видова негативности које се појављују у медијима.

На крају, захтевамо овим путем да Министарство унутрашњих послова Републике Србије подржи наш предлог и тиме покаже партнерски однос.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ овим путем упућује саучешће породицама и пријатељима погинулих.

Ко смо ми?

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ је добровољно, независно, невладино, аполитично, непрофитно, патриотско, образовно и хуманитарно удружење грађана, са деловањем у земљи и иностранству.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ се темељи на демократским начелима заступања и безусловног прихватања воље својих чланова.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ је основана ради остваривања циљева у области унапређења функционисања сектора јавне безбедности у земљи и указивања на безбедносну проблематику самосталним радом или сарадњом са појединцима или организацијама на локалном, покрајинском, републичком и међународном нивоу у виду предузимања активности, реализацијом пројеката и предлагања решења за усавршавање безбедности људи и имовине локалног и глобалног карактера.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ ради на промоцији рада Министарства унутрашњих послова Републике Србије у циљу његовог приближавања грађанству и остваривања сарадње у различитим областима и стварања партнертског односа грађана и радника Министарства унутрашњих послова, а све у циљу подизања нивоа безбедности и здравља људи, заштите имовине и животне средине.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ подстиче упознавање, сарадњу и размену искустава радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије са радницима Министарства унутрашњих послова других земаља, стечених обављањем професионалних безбедносних задатака, у циљу проналаска начина и предлагања решења у борби против криминала и корупције.

Струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ негује патриотизам и подстиче дружење чланова и симпатизера, хуманитарни рад, као и бригу о здравственом, образовном и моралном стању својих чланова, развија истраживачкии уметнички дух међу својим члановима.

Чланарина:

– Месечна чланарина износи 350,00 динара

– Годишња чланарина износи 4.200,00 динара

– Друге обавезе и права члана произилазе из Статута Српске полицијске уније и други аката.

СПУ инфо

„TTS magazin“ je uradio intervju sa predsednikom našeg strukovnog policijskog udruženja „Srpska policijska unija“ Daliborom Vukićem. Prenosimo vam intervju u celosti:

Kako predstaviti u dve rečenice Dalibora Vukića osim kao svestranu ličnost. Svestranost se obično veže za višestruki talenat, sposobnost obavljanja više različitih delatnosti, a ono što je posebno interesantno, je to da sve ono čime se on do sada bavio, manje-više nije spojivo i srodno jedno sa drugim, međutim sve je bilo obeleženo uspehom.

Nedavno je uradjen intervju sa Daliborom za „TTS magazin“.

Kako je izgledao vaš put obrazovanja?
Nakon završetka osnovne škole „Jovan Sterija Popović“ u Vršcu, upisao sam Srednju školu unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Trenutno, provodim kraju studije ekonomije.

Zaposleni ste u MUP-u? Na kojima te pozicijama sve radili do sada?
Evo već 20 godina. Do sada sam radio više različitih poslova u opštim i posebnim jedinicama policije.
Trenutno radim u Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata.

Aktivni ste bili tokom karijere u MUP-u i u organizacijama koje si direktno delovale na MUP i bili ste jedan od inicijatora pozitivnih promena u MUP-u u zadnjih 10 godina?
Tako je. Sa nekih 25, 26 godina života postajem aktivista „Sindikata srpske policije“. Sindikalizmom se u SSP-u bavim od 2009 do 2014, počinjem kao predsednik sindikalne grupe Vršac, a posle 2-3 godine biraju me za člana glavnog odbora „Sindikata srpske policije“. Ponosan sam na činjenicu da sam deo generacije sindikalaca u MUP-u koji su se i pored svih teškoća od strane raznih spoljnjih ali i unutrašnjih faktora izborili da policija dobije plaćen smenski rad, noćni, prekovremeni rad i rad za vreme državnih i verskih praznika. Pored novčane pomoći u iznosu od 10.000 dinara koje smo primali nekoliko godina, a koje su kasnije implementirane u platu, izborili smo se za savremeniji Zakon o policiji i Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike (PKU) koji je, na kraju krajeva, zapravo bio kruna naše sindikalne borbe.
Kasnije, negde 2015. godine, grupa policajaca iz Vršca shvata da će se najbolje izboriti za bolje uslove rada na lokalu, ako se organizuje i osnuje sindikat sa sedištem u Vršcu. Tako i nastaje „Vojvođanski policijski sindikat“, koji je pretežno okupljao radnike MUP-a sa teritorije Vršca. Ovaj sindikat, u kome sam bio izabran za predsednika, postojao je svega 3-4 godine, ali za to vreme uspeli smo da direktno stupimo u pregovore sa poslodavcem za bolje uslove rada u Policijskoj stanici Vršac i na drugim lokacijama gde nam se nalazilo članstvo. Sve što je uloženo u Policijsku stanicu Vršac od strane poslodavca i drugo, jesu realizovani zahtevi „Vojvođanskog policijskog sindikata“, u saradnji sa drugim autoritetima.

Danas vodite udruženje u MUP-u?
Predsednik sam strukovnog policijskog udruženja „Srpska policijska unija“. Udruženje je nastalo 2017. godine sa sedištem u Zemunu. Bavimo se promocijom MUP-a i generalno policijskog poziva. Naš projekat „Mačkić“ je opštepoznat projekat i realizuje se na područiju Vršca i Bele Crkve. Ovaj projekat smo realizovali uz pomoć opštine Bela Crkva. Projekat je zapravo interaktivna predstava gde policajac/maskota mačke Mačkić i pozornica Cica edukuju decu predškolskog uzrasta o osnovama bezbednosti saobraćaja na putu. Sa ovom kategorijom dece na ovakav način niko u Srbiji ne radi.

Negde smo pročitali da je „Srpska policijska unija“ sprovela jedan istorijski projekat u MUP-u?
Tako je. Strukovno policijsko udruzenje „Srpska policijska unija“ je 2021.godine prva u istoriji MUP-a objavila prvi Zbornik proze i poezije aktivnih i penzionisanih pripadnika MUP-a pod nazivom „Policajci s dušom“, a sve uz nesebičnu pomoć „SKOR“-a. Sve je to finansirano iz naših sredstva od članarine bez pomoći države ili poslodavca. Kasnije kada je projekat realizovan i održana promocija, MUP je otkupio gotovo pola tiraža Zbornika.

Sa pozicije lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje u ime „Srpske policijske unije“, možete li nam reći kakva je danas objektivno situacija u MUP-u?
Organizacija koju vodim ima solidno izgrađenu infrastrukturu po vertikali i horizontali kako medju pripadnicima MUP-a tako i medju gradjanima i organizacijama koje deluju u zemlji i inostranstvu. Što se tiče MUP-a videćemo kako će se stvari dalje odvijati obzirom da je MUP dobio nedavno novog ministra…

Manje je poznato da su neke vaše pesme objavljivane u više Zbornika poezije, ali ono što je opštepoznato je to da ste napisali srpski, istorijski roman „Ovenčani slavom“, koji je objavljen 2021. godine. Možete nam reći nešto više o njemu?
„Ovenčani slavom“ je istorijski roman koji se bavi 14-tim vekom, tačnije 1312/1313 godinom i jednim dogadjajem koji je gotovo nepoznat širokim narodnim masama. Priča govori o Srbiji u vreme kralja Milutina, odnosima Romejskog carstva sa Srbijom i borbama srpskih vitezova sa turcima u Maloj Aziji, na čelu sa velikim vojvodom srpskim Novakom Grebostrekom.

U poslednjih deset godina periodično se vaše izjave prenose u najčitanijim medijima u Srbiji po raznim pitanjima, vaše ime i vaše delo se može naći i u ukrštenicama, medjutim 2015. godine o vama je „Blic“ pisao kao o policajcu heroju, koji je došavši da mu se ukaže hitna medicinska pomoć usled jakih bolova izazvanih kamenom u bubregu u Domu zdravlja u Vršcu, morao da interveniše i razoruža lice koji je pretilo pacijentima i medicinskom osoblju.
Novinari su ovaj događaj prepoznali kao sjajnu priču. Smatram da bi većina policajaca isto postupila da su se našli u ovoj situaciji.

Nagradjeni ste nagradom ministra Unutrašnjih poslova Republike Srbije zbog humanosti 2021. godine?
Odrekao sam se zarade od romana za lečenje jedne devojčice, inače ćerke kolege, to je bio jedan od nekoliko razloga, koliko mi je poznato, da budem nagrađen.

Koliko je za sada roman doživeo izdanja. Pričalo se da će se roman i ekranizovati ?
Roman je do sada doživeo dva izdanja. Treće izdanje zavisiće od ponude zainteresovanih izdavača. Oko ekranizacije ili eventualno od ideje da se roman  prilagodi pozorištu se odustalo, jer su ponude bile neprihvatljive. Videćemo šta dalje, svakako ovakav roman je od nacionalnog značaja i ako bi se pristupilo bilo kom vidu prezentovanja javnosti na pomenut način, to onda mora biti maksimalno profesionalno uradjeno.

Po čitalačkim forumima i čitalačkim grupama na društvenim mrežama čitaoci traže nastavak „Ovenčanih slavom“. Da li će ga biti? Kakva je ponuda izdavačkih kuća?

Biće nastavka „Ovenčanih slavom“, ali ne u bliskoj budućnosti. Trenutno pišem novi roman drugačijeg žanra. Nadam se će isti, kada bude bio objavljen zadovoljiti ukuse onih koji prate moj rad. Trebalo bi da bude završen krajem ove godine.
Ponude su svakojake od strane izdavačkih kuća. Ne brinem ja, izgradio sam solidnu čitalačku publiku sa prvim romanom. Ovaj novi roman koji pišem je nagovor pre svega ljudi koji prate moj rad, tako da ću njime pokriti i čitalačku publiku koji vole čitati nešto na savremenu temu.
Šta je po vama tajna uspeha?
Ideja je pokretač strasti, strast se pretvara u akciju, akcija čini progres i na kraju dolazi rezultat. Uspeh u tom slučaju neće izostati.

Šta danas radite?
Provodim vreme sa porodicom i prijateljima kad god sam u mogućnosti, i na večitoj sam relaciji Vršac-Beograd, a pored službe, angažovan sam na kreiranju nekih novih projekata.

A radi se o projektima?
Pored ostalih, trenutno radim na jednom od najkompleksnijih projekata do sada, a koji se zasniva na implementaciji naučno-istraživačkog rada, psihološke podrške, kulture i umetnosti u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Jedna originalna ideja koja će biti prezentovana nadležnima u MUP-u na jesen, a koju će nadam se generalno čelni ljudi u MUP-u prepoznati kao nešto originalno, pozitivno, potrebno i prihvatljivo.

Koju knjigu bi preporučili deci i mladim čitaocima. Koja filmska ostvarenja bi preporučili da naši čitaoci pogledaju za razbibrigu?
Deci bi preporučio da pročitaju roman „Beskrajna priča“ od Majkla Endea, za malo starije „Put u središte zemlje“ od Žila Verna, a za odrasle, možda bi im prijalo delo „Samom sebi“ od Marka Aurelija, rimskog vladara i stojiciste. Što se tiče filma za razbibrigu, solidan utisak su u zadnje vreme na mene ostavili filmovi Dejvida Linča, sve filmove u kojima igra Džerard Batler i naravno, ko nije, obavezno da pogleda jedan od najboljih američkih filmova svih vremena „Građanin Kejn“.

Hvala što ste izdvojili vreme za čitaoce „TTS magazina“.

Nema na čemu.

Info SPU

Preuzeto: www.ttsmagazin.com

Недавно је струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ упутила допис ка Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у форми иницијативе/апела за помоћ да се нашем члану и колеги запосленом у ПС Палилула Мирвену Кајкушу помогне у финансијском облику од стране послодавца, као и расписивањем депеше у којој ће стајати број жиро рачуна где заинтересоване колеге могу уплатити новчану помоћ, а све са циљем обезбеђења новчаних средстава за лечење Ене Кајкуш, ћерке наведеног колеге.

У наставку текста упознајте се са предметном депешом:

СПУ инфо

Дана 16.01.2023. године од 10.00 до 14.00 часова у згради техничке школе“Сава Мунћан“ у Белој Цркви, организовано је добровољно давање крви.

Том приликом овом хуманом гесту се поред ученика и запослених у наведеној школи, одазвао и завидан број чланова „Српске полицијске уније“.

 

Руководилац радног тима „Полицијски црвени крст“ Мирослав Стевановић, нагласио је да се чланови СПУ са подручја Беле Цркве, редовно и у великом броју одазивају овој, али и другим хуманитарним акцијама.

СПУ инфо