Поводом вечерашњих инцидената испред Ректората Универзитета у Београду на Студентском тргу и Тргу Републике, струковно полицијско удружење „Српска полицијска унија“ упућује апел свим грађанима на смиривање тензија и уздржаност.
Подсећамо да је очување јавног реда и мира заједничка одговорност целог друштва. Позивамо грађане да престану са нападима на полицијске службенике, то јест да се уздрже од било каквог облика насиља, провокација и напада.
Истовремено, апелујемо на припаднике полиције који поступају по непосредним наређењима својих претпостављених старешина, да у вечерашњим осетљивим ситуацијама буду мудри и поступају професионално, суздржано и искључиво у оквирима законских овлашћења, не подлежући провокацијама које могу довести до ескалације сукоба.
„Српска полицијска унија“ наглашава да је дијалог једини пут ка решавању свих друштвених неспоразума, те да свака врста конфронтације продубљује поделе и угрожава безбедност грађана и институција.
Позивамо на мир и апелујемо на грађане да покажу одговорност, достојанство и поштовање закона, како би се ситуација стабилизовала и спречиле даље нежељене последице.
Председник Струковног полицијског удружења “ Српска полицијска унија“
Поштоване колеге, драги пријатељи, уважени представници удружења и синдиката који делују у Министарству унутрашњих послова Републике Србије.
Овим путем говорим о теми која за неке није лагодна, али је ипак неопходна. О одговорности према будућности.
Време у којем живимо брзо се мења. Друштво напредује, изазови постају сложенији.Чланство и симпатизери организација које водимо или смо у њима ангажовани по различитим основама, чија се делатност одвија у оквиру МУП-а или је уско везана за полицијски позив, очекује да будемо бржи, ефикаснији и спремнији него икада пре.
Обзиром да промишљам у правцу који би био лековит за све наше полицијске организације, тиме по аутоматизму заговарам и позитивне токове који би само допринели њима, али и МУП-у. Мислим да је дошао тренутак да се отворено каже: време је за подмлађивање свих организација које су посредно или непосредно укључене у живот МУП-а.
Не пишем ове редове као критику нас који смо директно утицали на побољшање услова рада и имиџа МУП-а, свако на свој начин и колико је могао, задњих 15-20 година.
Као председници организација, чланови председништва, главних и управних одбора, повереници подружница удружења и синдиката, трудили смо се. Неко више, неко мање. Напротив, говорим из дубоког поштовања према свему што су наше генерације урадиле рецимо од 2006. године до задњих три- четири године, када се и осетио драстично пад енергије и идеја. Искуство, мудрост и стабилност које смо донели темељи су на којем данас стојимо. Али сваки темељ мора да носи нову конструкцију, нову енергију и нове идеје. Удружења су се свих ових година борила за бољи имиџ полиције, кроз различите пројекте, хуманитарне акције. Синдикати су се борили и изборили за веће плате, Посебан колективни уговор за полицијске службенике, поштовање закона и уредби, боље услове рада.
Наше младе колеге, посебно генерација која има од 5 година стажа (5 година рада у служби је довољно искуство и стиче се компетенција да се појединац укључи у рад организација) до 15 година стажа, имају знање, имају снагу, имају жељу да мењају ствари на боље и доприносе имиџу МУП-а. Они разумеју савремене токове, технологију, комуникацију и изазове који долазе. Ако им не дамо простор изгубићемо драгоцено време. Ако их не укључимо, изгубићемо будућност.
Зато позивам све организације, да направе искорак. Да отворимо врата младима. Да их не посматрамо као конкуренцију због којих нам се прети губитком привилегија или како би рекао народ „губитка фотеље“, већ као партнере, наше нове Прометеје.
Не смемо љубоморно да чувамо стечено знање, како би доказали себи и другима да смо незаменљиви. Ипак је то одлика примитивизма и непросвећености.
Не треба да размишљамо како да нам функција буде доживотна, већ треба да размишљамо у смеру како да одговорно пренесемо знање, искуство и одговорност. Права снага једне организације није у томе да траје захваљујући појединцима, већ да опстаје и развија се кроз генерације.
Морамо имати храбрости да препустимо део одговорности млађима. Да им верујемо. Да их учимо и усмеравамо, али и да од њих учимо. Само тако можемо бити сигурни да ће оно што смо градили имати смисла и сутра.
Зато кажем јасно: није ово крај једне генерације, већ почетак заједништва више генерација.
Хајде да заједно направимо тај корак. За нашу професију. За будућност.
Упознајмо ТОП 6 најпознатијих савремених српских књижевника-полицајаца, односно активне и пензионисане припаднике Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Упознајмо појединце из редова јавне безбедности који својим делима свакодневно руше зидове предрасуда о припадницима МУП-а. Упознајмо људе који својим примером, држећи бакље као Прометеји, подижу имиџ Министарства и представљају светао пример млађим колегама.
НЕБОЈША НЕЦА ЂУРЂЕВИЋ
Небојша Ђурђевић
Небојша Неца Ђурђевић, рођен 1977. године, родом из Каменице (Шабачка), Општина Коцељева, живи у Владимирцима. У периоду од 1992 до 1996 године завршио Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици, студирао Дефектолошки факултет у Београду. Активан је припадник МУП-а.
Октобра 1998. године рањен у леву потколеницу као прострелна рана, на подручју Косова и Метохије у борби против тероризма, те је након завршетка лечења добио статус ратног војног инвалида трајно, 30%. А већ 1999. године добио награду тадашњег министра полиције у виду златника и захвалнице.
Поезију пише од 1999 године. Издао три збирке поезије под називом „“Небески трагови“„ (2007), „“Славогласје„“ (2021) и „Наклон“ (2025). Учесник на разним песничким манифестацијама, поезија је штампана у више књига, часописа, зборника. Као што су Зборник „Стопама Алексе Шантића„, Зборник „Чувари традиције„, Зборник „Песме о Андрићграду„ из Вишеграда, у књижевном часопису за културу и књижевност „Бранковина„ Ваљево, учесник Европског фејсбук песничког фестивала, члан Креативне радионице „Балкан„ Београд, „Сунчеве сеобе„ Културни центар Шабац, Зборник поезије „Полицајци с душом„. Написао преко 500 песама, објављује и чита своју поезију на својим профилима на друштвеним мрежама, а пре свега на свом Јутуб каналу Небојша Неца Ђурђевић Поезија.
Од 2021. године и званично члан Удружења књижевника Србије.
Поред поезије пише и сентенце, где ради на усавршавању креативних мисли на индивидуалном нивоу.
САША ЕДИ ЂОРЂЕВИЋ
Саша Еди Ђорђевић
Рођен је 1969. године у Смедереву. У родном граду је завршио основну школу и гимназију, а затим Вишу криминалистичку школу и Криминалистичко-полицијску академију у Београду. По занимању је дипломирани официр полиције. Пензионисани је припадник МУП-а.
У ауторском хеви метал бенду Патриас из Смедерева пева и свира бас гитару, пише текстове и музику.
Као каскадер и глумац је учествовао у снимању многих домаћих и страних кинематографских остварења (играно-документарна серија Срце злочина (Србија, сезона 1 и 2), филм и серија Јужни ветар (Србија, сезона 1) и Олуја (Србија), серија Пет (Србија), Комшије (Србија), Једини излаз (Србија), Хероји Хаљарда (Србија), Тајкун (Србија), Група (Србија), У клинчу (Србија), Ургентни центар (Србија), Мисс Сцарлет (Енглеска), Инфилтратион (УАЕ), Цоунтераттацк (Египат), Амбасада (Русија), филм Хотел Београд(Србија), Јазавац пред судом (Србија), 1. мај (Србија), Мy сон Хунтер (САД), Хере бе Драгонс (Аустралија), Тхе Мацхине (САД), Хеллраисер (САД), Сербиан кисс (Аустралија/Србија) и других.
Аутор је позоришне дуо драме Устаник, сценарија за дугометражни играни филм Лептир и коаутор, филмског сценарија Мајка, а сва ова дела су у фази продукцијских припрема.
Написао је Трилогију о слободи, причу о српској борби за ослобођење од Турака, коју чине романи Јаничар (штампан у три издања), Устаник (два издања) и Четник, а након тога крими трилер Доктор и антиратну акциону драму Уметник.
„Јаничар“ , роман, ЕвроБоок, 2016.
„Устаник“ , роман, ЕвроБоок, 2017.
„Четник“ , роман, ЕвроБоок, 2018.
„Доктор“ , роман, ЕвроБоок, 2019.
„Уметник“ , роман, Панонија, 2022.
Као коаутор, учествовао је у збирци приповедака групе аутора о Голупцу Гвоздена капија (Народна библиотека Вељко Дугошевић, Голубац, 2018) приповетком Голубица, а у збирци о Звижду и Хомољу Чувари златног руна (Центар за културу Вељко Дугошевић у Кучеву, 2019) приповетком Лептир.
„Патриса“ је до сада објавио два албума, са текстовима на српском језику, и забележио велики број наступа у Србији и иностранству, на којима никада није свирао песму неког другог аутора.
Патриас – Пут, Минер Рецордс, 2014. године
Патриас – Император, Оне Рецордс, 2018.
БРАТИСЛАВ БРАЦА ПЕТРОВИЋ
Братислав Петровић
Братислав Петровић, Браца рођен је у Шљивовику 1961. године. Српски је књижевник. Петровић је из Беле Паланке. Он објављује романе, приче, приповетке, монографије и есеје, на књижевном језику и дијалекту. Бави се и новинарством. Као новинар сарадник сарађује са издавачким кућама у Србији и иностранству (Бугарска и Канада). Члан је Удружења књижевника Србије од 2016. и Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР). Превођен је на бугарски језик.
Права четири разреда основног школовања завршио је у родном Шљивовику, а друга четири (од петог до осмог) у Основној школи „Драгица Лаловић“ у Горњој Коритници. Прва два разреда средњег школовања похађао је у Гимназији „„11 октобар““ у Белој Паланци. По завршеном другом разреду гимназије, школовања је наставио у Средњој школи унутрашњих послова „Пане Ђукић“ у Сремској каменици. Вишу школу унутрашњих послова у Београду, завршио је 1980. године. Пензионисани је припадник МУП-а. Поред романа, приповедака и поезије, бавио се истраживачким радом „Хајдучија на тлу Беле Паланке“ Белопаланачки зборник и монографијом „Манастир Свете Богородице у Сићеву“ . 2010. и „Манастир Успеније Пресвете Богородице у Вети. 2012.
Романи:
„Изјава“ 2007. Атлантис, Ниш.
„Крвава нишавска зима“. 2008. Атлантис, Ниш.
„С, н ил, јава“ 2012. C-print, Ниш. .
„Нас’н или најаве“ 2012. (издање на Бугарском језику), Мултипринт, Софија, Бугарска.
„Госпавина слава“ 2012. хумористички роман на дијалекту, C-print, Ниш.
„Цариградски друм“ Књижевна омладина Србије, Београд
„Романа“ 2013. СВЕН-Ниш
„Цариградски друм“ . 2014. (Издање на бугарском језику. Превод Тања Попова) „Персеј“, Софија, Бугарска.
„Проклетство неправде“ . 2014. „Свен“, Ниш.
Приповетка:
„Слава, писмо и споменик“, Белопаланачки зборник. 2011.
Поезија:
“ Јевропа“ , књижевни конкурс у Републици Бугарској „Лирски гласови“.
Предраг Симоновић рођен је 1974. године у Куршумлији. Завршио је гимназију у Куршумлији, Вишу школу унутрашњих послова у Земуну, Факултет цивилне одбране Универзитета у Београду, Специјалистичке студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Магистарске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Похађао је специјалистичке обуке везане за безбедност у земљи и иностранству. Пензионисани је припадник МУП-а. Члан је Независног удружења новинара Србије (НУНС) и волонтерски пише колумне за недељник „Радар“.
2022. године издао је роман „Оперативац“ који је сврстан у категорију аутобиографских.
Тренутно спрема прву збирку песама коју планира да објави током 2026. године.
ЛАЗАР УРОШЕВИЋ
Лазар Урошевић
Лазар Урошевић, рођен је 1989. године у Крагујевцу. Одрастао у Горњем Милановцу, похађао Основну школу „Момчило Настасијевић” и Гимназију „Таковски устанак”. Дипломирао на Криминалистичко-полицијској академији у Београду и на Правном факултету Универзитета у Новом Саду (мастер студије). Активан је припадник МУП-а.
До сада има објављене две књиге: збирку песама „Солунски зов” (2023) и историјски роман „Братство Светог Симеона” (2024).
Такође је и текстописац. Написао стотине текстова, а за сада има обављену једну песму „Животе проклети“ у извођењу Милана Петковића.
ДАЛИБОР ВУКИЋ
Далибор Вукић
Далибор Вукић је рођен у Вршцу 1984. године.
Завршио је основну школу „Јован Стерија Поповић” у Вршцу и Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици.
Завршивши основне академске студије 2023. године, стекао је звање економисте. Активни је припадник МУП-а.
Историјски роман “Овенчани славом” (2021) му је првенац.
Роман „Патриота“ (2025) је савремени трилер који полако осваја публику у Србији али и у региону због своје специфичности, оригиналности, бескомпромисне критике савременог друштва и борбе за боље сутра.
Не сматра себе песником, иако му је неколико песама објављено у зборницима „Креативне радионице Балкан”, Зборнику поезије “Шраф”, Зборнику „Полицајци с душом“.
Оснивач је и председник струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија”. У оквиру „Српске полицијске уније“ ради на пројектима који се баве безбедносшћу деце у саобраћају на путу и на пројекту који се односи на афирмацију културе и уметности и МУП-у. Иницијатор је пројекта који се односи на формирање организације која ће се бавити писаном речи у оквиру МУП-а, састављену од припадника полиције и других припадника МУП-а.
25.2.2026. године, у Средњој школи унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици одржана промоција књижевног стваралаштва некадашњег ученика ове школе, а данас полицијског службеника и председника наше струковне организације, Далибора Вукића.
Ученици средње полицијске школе имали су прилику да чују више о његовом професионалном путу у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, као и о романима „Овенчани славом” и „Патриота”, које је Вукић представио публици.
Након одржане промоције Вукић је изјавио следеће:
„Данас сам имао посебну част да одржим промоцију мог књижевног стваралаштва кадетима Средње школе унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици.“
„Велику захвалност дугујем директорки школе Весни Ђуровић, наставном особљу школе и колегама запосленим у наставном „ЦОПО“ центру који су својим присуством подржали, не само мој књижевни рад, већи и показали разумевање за неговање културе и уметности у систему МУП-а.“
Преузето од Министарства унутрашњих послова Републике Србије :
САОПШТЕЊЕ
Поводом различитих неистинитих спекулација о поступању полицијских службеника Полицијске управе у Зрењанину, а у вези са нестанком деветнаестогодишњег младића, чије је тело 22. фебруара, пронађено у Градском језеру, Министарство унутрашњих послова истиче да је полиција у овом, као и у свим осталим случајевима, предузела све мере и радње из своје надлежности у циљу његовог проналаска.
Одмах након пријаве оца и мајке, да се њихов син у ноћи између 14. и 15. фебруара удаљио из куће, полиција је по пријави, 15. фебруара, расписала објаву за несталим лицем, о нестанку су обавештене и друге полицијске управе, а са његовим родитељима и још неколико особа, које су могле да пруже релевантне информације, обављени су разговори.
Такође, полиција је прегледала и снимке са сигурносних камера и заједно са Одељењем за ванредне ситуације претраживала места на којима се сумњало да може бити, а у потрази је коришћен и дрон.
Полицијска управа у Зрењанину ангажовала је и ронилачку јединицу Жандармерије која је претражила Градско језеро у Зрењанину, где је и пронађено беживотно тело младића.
Полиција је извршила увиђај, а обавештено је Више јавно тужилаштво у Зрењанину, по чијој наредби је тело превезено на обдукцију у Институт за судску медицину у Новом Саду.
Дана 10.02.2026. године у 10.00 часова, одржан је састанак између „Српске полицијске уније“ и Управе саобраћајне полиције у просторијама Управе (СИВ 1).
Делагацију „Српске полицијске уније“ чинио је председник Далибор Вукић, координатор за Републику Србију Славко Милутиновић и активиста Вук Добричић, а испред саобраћајне полиције налазио се потпуковник полиције Александар Раденковић.
Током састанка пређено је више тема, а овом приликом две најзначајније издвајамо:
– Презентован је досадашњи рад „Српске полицијске уније“ и константовано је да је прошлогодишње укључивање наше организације у „Караван саобраћаја“ кроз пројекат „Позорник Мачкић и позорница Цаца“, а који је реализовала Управа саобраћајне полиције, Агенција за безбедност саобраћаја, локална самоуправа и други ауторитети (реализација на подручју Зрењанина, Новог Београда и Вршца), био позитивно оцењен код грађана. Константовано је од стране представника „Српске полицијске уније“ да постоји воља да се сарадња настави, а посебно је напоменуто да би се један од низа „Каравана саобраћаја“ у скоријем времену могао одржати у Панчеву или у местима која обухвата територија Полицијске управе Панчево.
Представник Управе саобраћајне полиције је позитивно оценио досадашњу сарадњу са „Српском полицијском унијом“ и предложио да се поред већих градова у будуће Пројекат могао укључити и у мањим местима у Србији, уколико то буде било изводљиво.
Константовано је да је протеклих година „Српска полицијска унија“ позивана од стране МУП-а да учествује у јавној расправи о предлогу Закона о унутрашњим пословима, што ове године није учињено. Обзиром да су синдикати и други укључени у доношење овог Закона, „Српска полицијска унија“ као струковна организација која делује у МУП-у има легитимитет и обавезу да учествује у доношењу Закона. Затражено је да СПУ буде укључена у све процесе до доношења Закона.
Представник УСП-а је саопштио да ће наш захтев проследити надлежнима у Министарству.
Поштоване колеге, чланови и симпатизери Струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“,
Са поносом и искреним уважавањем честитам Вам осам година постојања и рада наше организације – осам година настојања да се полиција што боље афирмише међу народом, осам година борбе за достојанство професије, и очување вредности које су темељ сваке озбиљне и часне службе.
За ових осам година показали сте да се част може бранити и речју и делом, да се солидарност не заборавља, и да је глас струке најјачи када долази из јединства.
„Српска полицијска унија“ није само удружење. Она је симбол професионализма, храбрости и истрајности свих који су одлучили да стану у одбрану полицијске службе и њеног угледа.
Хвала свима који су својим трудом, подршком и вером у исправност нашег пута допринели да организација траје, расте и постаје све утицајнија, посебно међу грађанима.
Хвала Вама који се борите да политика не захвати нашу кућу, данас када је полиција од 2000-тих па на овамо најлошије котирана међу грађанима.
За сво ово време показали смо да моћ организације не лежи у броју видљивих чланова (кредитора), већ у броју оних из струке и ван ње, који свакодневно подржавају нашу причу, помажу нам на разне начине и тиме афирмишу нашу организацију. Зато наша реч има тежину и у земљи и у иностранству.
Нека нас и даље воде исти идеали: част, одговорност, солидарност и истина.
Уз искрене честитке, желим да нам наредне године донесу још више успеха, снаге, заједништва и постигнутих циљева.
Живела „Српска полицијска унија“ и сваки њен честити члан.
Председник Српске полицијске уније Далибор Вукић, дао је интервју за „Вечерње новости“ поводом изласка новог романа који обрађује полицијску тематику. Интервју је изашао у штампаном издању.
ИНТЕРВЈУ ЗА „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ“
Далибор Вукић из Вршца није обичан полицајац. Осим што, сходно свом послу, пише казне за различите саобраћајне прекршаје, он пише и романе.
До сада је објавио два: историјски „Овенчани славом“ и савремени трилер „Патриота“, који су наишли на позитивне реакције читалаца. Са овим другим, тек недавно изашлим из штампе, његова издавачка кућа ће конкурисати за Нинову награду и награду Београдски победник, што му је додатни подстрек да настави да се бави књижевношћу. А идеје за нове романе свакако има. Овај свестрани вршчанина писањем се бави још од малена. Први роман покушао је да напише већ у трећем разреду основне школе, инспирисан „Бескрајном причом“ Михаела Ендеа. Био је посвећен литерарном стваралаштву све док није направио заокрет и уписао Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици.
Рад у служби га је на неко време одвојио од писања, а онда се 2010. поново вратио себи. И не види ништа необично у томе што се један полицајац бави литературом.
-Људи не знају, али МУП-у има много нас који пишемо. То потврђује и први Зборник поезије и прозе „Полицајци с душом“, који је 2021. објавила Српска полицијска унија, чији сам председник. Више од 30 аутора је дало своје радове, а МУП је, као вид подршке, откупио пола тог тиража-истиче Вукић за „Новости“ признајући међутим, да су многе колеге из Вршца биле сумњичаве када је исте те године објавио свој први роман „Овенчани славом“.
Идеју за ту књигу добио је сасвим случајно, током летовања у Турској, када је туристички водич објашњавао до којих је тамношњих предела српска војска стигла у средњем веку. Било је потребно неколико година да све добро проучи, пре него што је почео да пише о тим мало познатим подвизима српских витезова, који су у 14. веку, у време владавине краља Милутина, као испомоћ Византијском царству одбранили њихове границе од надирања Турака у Малу Азију.
– Најтеже је писати историјске романе, нарочито када нема довољно грађе. Осим скромне литературе, морао сам да се консултујем и са историчарима и археолозима, а неке списе сам добијао и из иностранства. Ипак, највише муке је било око изражавања израза и начина комуницирања у средњем веку објашњава Вукић, задовољан што је та књига доживела треће издање. У новом роману се зато бавио тематиком коју познаје у душу-полицијом.
У гомили лажних родољубаца, о којима је још пре 172 године писао његов суграђанин Јован Стерија Поповић, Вукић је у данашњем турбулентом времену и дубоко подељеном друштву успео да пронађе свог „Патриоту“, који, према оцени критичара, представља подсетник како полицајац треба да се понаша када заиста брани свој народ и државу.
– Роман прати приватни и професионални живот младог полицајца, који је поштеним радом брзо напредовао у служби. Међутим, када је открио велику заверу, систем се окренуо против њега, обележивши га као државног непријатеља.- открива нам Вукић, који се одмах на почетку књиге оградио, написавши да је радња романа фикција и да приписању није користио стечена знања из полицијске професије.
Да би избегао било какве инсинуације или поређења, роман је сместио у измишљени Стари град, који се може поистоветити са било којом престоницом на свету. Сматра и да је улога књижевности да утиче на позитивне промене у друштву, те да ће прави људи ову његову причу схватити на прави начин.
ПОДРШКА КОЛЕГИНИЦАМА
У једном делу романа „Патриота“ Вукић се осврнуо и на положај жена у полицији, за које каже да су се тешком муком избориле за своје место у том „мушком“ систему. Последњих година оне у све већем броју облаче плаву униформу, а у неким ситуацијама чак и више доприносе послу него колеге.
– Колико знам, ово је први роман који је позитивно описао жену у полицији. Између осталог, навео сам да оне не одбијају да иду на тешке терене и тамо проведу и по осам сати дневно, иако су у циклусу, док с друге стране, постоје полицајци који узимањем боловања избегавају одређене полицијске задатке – каже Вукић.
СМЕРНИЦЕ ВУКА ДРАШКОВИЋА
Далибор је пре деценије каријеру започео у Вршцу као обичан полицајац, а затим као саобраћајац. Годину дана је радио у београдском жандармерији, па око пола деценије у Јединици за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО), одакле се пре две године вратио у вршачку саобраћајну полицију.
– Током рада у ЈЗО кратко сам чувао Вука Драшковића. Искористио сам ту прилику да му дам да први прочита рукопис „Патриоте“. Имао је позитиван став, а указао ми је на шта треба да обратим пажњу и шта да исправим. Због тога сам му веома захвалан. -каже Вукић.
Пред великим бројем љубитеља писане речи, синоћ је у Вршцу у ресторану „Хелвеција“ одржана промоција новог романа под називом „Патриота“ (савремени трилер) председника наше организације, Далибора Вукића.
Поред аутора, о роману је причала уредница и издавач Дрина Штајнберг и потпуковник полиције у пензији, писац , глумац и музичар Саша Еди Ђорђевић.
Поред читалаца, то јест поштовалаца Вукићеве писане речи, промоцији је присуствовали делегација Синдиката српске полиције и активисти струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“
Роман ће се наћи у продаји од 23.11.2025. године и моћиће се за сада поручити преко сајта издавачке куће „Drina publishing“
Чланак преузет од интернет портала „Vršac online“, а везано за излазак новог романа „Патриота“ председника Српске полицијске уније“ Далибора Вукића.
Након четири године од изласка првог романа Далибора Вукића под називом „Овенчани славом“, ускоро излази други роман овог аутора који носи назив „Патриота“, за издавачку кућу „Drina publishing “ из Београда.
У односу на „Овенчане славом“ који се сврстао у историјске романе, „Патриота“ је савремени трилер који је већ сада заокупио пажњу првих читалаца рукописа. Као роман који има дозу критике савременог друштва, сматра се по својој конструкцији као прва полицијска лектира на овим просторима. Одлучено је такође, да „Патриота“ уђе у трку за НИН-ову награду и награду „Београдски победник“.
Потпуковник полиције у пензији, писац, глумац и музичар Саша Еди Ђорђевић, на задњим корицама овог романа написао је следеће:
„Други роман мог драгог и поштованог колеге Далибора Вукића представља промену жанра, а самим тим и језика и структуре. Из вековима далеке историјске приче, пренети смо у савремену државно-политичку, бескомпромисну, сурову и оштру. Познаваоцима полиције, њеног начина рада и терминологије јасно је да се иза ових страница крије велико знање и искуство, да је писана из прве, полицијске руке. Патриота представља подсетник какав полицајац мора да буде и како треба да се понаша када заиста брани народ и државу.“
Поред аутора, о роману је причала уредница и издавач Дрина Штајнберг и потпуковник полиције у пензији, писац , глумац и музичар Саша Еди Ђорђевић.
Поред читалаца, то јест поштовалаца Вукићеве писане речи, промоцији је присуствовали делегација Синдиката српске полиције и активисти струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“
У односу на „Овенчане славом“ који се сврстао у историјске романе, „Патриота“ је савремени трилер који је већ сада заокупио пажњу првих читалаца рукописа. Као роман који има дозу критике савременог друштва, сматра се по својој конструкцији као прва полицијска лектира на овим просторима. Одлучено је такође, да „Патриота“ уђе у трку за НИН-ову награду и награду „Београдски победник“.