Аутор: srbijadotokija

Поштовани чланови,
са поносом и задовољством Вас обавештавамо да је наше удружење склопило успешну и дугорочну сарадњу са једним од наших истакнутих чланова Браниславом Грујином, који је одобрио бесплатно оглашавање на сајту Гру Ауто, за све наше чланове.
Гру Ауто се бави продајом квалитетних половних возила, како домаћих, тако и из увоза из иностранства.
Сви наши чланови могу да оглашавају своје аутомобиле, без икаквих трошкова.
Постигли смо договор за специјални попуст за куповину возила, који се одобрава искључиво члановима удружења.
Додатна погодност за сва лица у удружењу су бесплатне консултације са стручним тимом у проналажењу и увозу возила које одговара вашим специфичним потребама и буџету.

Сајт:  https://gruauto.online/

Инстаграм: gru.auto

Контакт телефон: 060-723-34-42

СПУ инфо

Од данас можете аплицирати за чланство у „Српској полицијској унији“ путем линка:

Pristupnica

Подсећамо, за припаднике МУП-а месечна чланарина је фиксно 350,00 динара месечно (одбија се од плате), а за цивиле који желе да нам приступе (постоје посебни услови које морају да испуне да би постали чланови) годишња чланарина је 4.200,00 динара.

СПУ инфо

Добродошли,

Хвала што сте одабрали да постанете део наше породице!

Дана 6.7.2023 године одржана је редовна годишња скупштина струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“ у Београду.

Том приликом усвојен је финансијски извештај СПУ за 2022. годину.

На скупштини је закључено да је наша организација након турбулентог периода исфилтрирала саму себе, те да је створено челично јединство, као и да је у задњих две недеље почео да расте број чланова, што је знак да организација иде у добром правцу

На скупштини изабрани су нови чланови Главног одбора и формирани су нови радни тимови;

На месту координатора за Републику Србију изабран је Славко Милутиновић

На месту координатора за односе са јавношћу изабран је Горан Личина.

На месту члана радног тима за „Безбедност саобраћаја“ изабран је Станојев Владимир.

За чланове радног тима за „Односе са становништвом“ изабрани су Париловић Мирослав и Грујин Бранислав.

СПУ инфо

 

Редовна годишња скупштина струковног полицијског удружења „Српске полицијске уније“ одржаће се у петак 30.6.2023. године, у Београду, у хотелу „Рекс“, у 17.00 часова.

Позивају се да скупштини присутвују и активно учествују сви чланови наше организације.

СПУ инфо

Међународна полицијска организација (енгл. International Police Organization), верб. скр. Интерпол (од енгл. INTERPOL — акр. скр. ИНТЕРПОЛ), је организација која се бави међународном полицијском сарадњом. Основана је 1923. године као Међународна криминалистичка полицијска комисија (енгл. International Criminal Police Commission), а своју телеграфску адресу усвојила је 1956.[4] Не треба је мешати с Међународном полицијом, која има активну улогу као униформисана полиција у ратом захваћеним земљама.

Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА (Међународне кошаркашке федерације), Уједињених нација и ФИФА-е (Међународне фудбалске организације). Има 194 земаља чланица које Интерполу обезбеђују буџет од 113 милиона долара (2017). (Поређења ради, Европол има буџет од 100 милиона годишње.) Седиште организације је у Лиону, Француска. Њен садашњи председник је Менг Хонгвеј — заменик министра за јавну сигурност у Кини, а генерални секретар Јирген Шток — академик и стручњак за безбедност из Немачке.

Да би задржао политичку неутралност, устав Интерпола забрањује његово мешање у злочине који не обухватају више земаља чланица,[5] или политичке, војне, верске или расне злочине.[6] Његов рад усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговина белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.

У 2013. Генерални секретаријат Интерпола имао је 756 запослених и 181 националних бироа. Интерполових потерница је издато око 34.920 те године.

Свака земља чланица има свој Национални централни биро (NCB) у коме раде њени држављани. Ови бирои су тачке са комуникацију са Генералним секретаријатом Интерпола, регионалним бироима и другим земљама чланицама у циљу пружања помоћи у међународним истрагама и откривању и хапшењу одбеглих криминалаца. Ово је посебно важно у земљама које имају више полицијских и обавештајних служби; централни биро је јединствена комуникациона тачка за стране службе, које можда не разумеју сложеност система безбедности у појединим земљама с којима желе да сарађују. На пример, Национални централни биро САД се налази у Министарству правде САД. На тај начин се обезбеђује одговарајућа размена података.

Интерпол има велику базу података неразјашњених злочина и осуђених и осумњичених криминалаца. У било које време држава чланица има приступ одређеним деловима базе података и њене полицијске снаге проверавају информације кадгод се деси неки већи злочин. Разлог лежи у чињеници да рецимо кријумчари дроге или слични криминалци имају међународне везе, и да врше кривична дела у више земаља.

Од 2002. године, Интерпол има и базу података о изгубљеним или украденим идентификационим и путним документима, на основу које државе чланице могу да провере да ли су документи издати од друге земље валидни. Често се, на пример, дешавају злоупотребе пасоша тако да ова база олакшава посао царинским службама држава чланица у откривању лажних пасоша. Почетком 2006. године база је имала преко десет милиона идентификационих докумената, чији су нестанак или крађа пријављени, а очекује се да ће број расти с бројем земаља које Интерполу шаљу своје листе изгубљених докумената.

У Министарству унутрашњих послова Републике Србије постоји Одељење за послове ИНТЕРПОЛ-а.

Одељење за послове ИНТЕРПОЛ-а, односно Национални централни биро ИНТЕРПОЛ-а Београд, као део Управе за међународну оперативну полицијску сарадњу, представља контакт тачку МУП-а за комуникацију између српске и страних полицијских служби путем ИНТЕРПОЛ-овог заштићеног комуникационог канала за размену података од оперативног полицијског значаја.

Основне активности Одељења су:

– расписивање ИНТЕРПОЛ-ових потерница,

– трагање за лицима за којима су расписане међународне потернице страних држава у Србији и трагање за лицима у иностранству за којима су расписане међународне потернице надлежних органа Републике Србије,

– координација и реализација у вези са пословима екстрадиције са страним државама и нашим надлежним органима,

– послови међународне правне помоћи,

– помоћ државама чланицама ИНТЕРПОЛ-а и другим међународним организацијама у вези са истрагама кривичних дела са којима се у везу доводе српски држављани или имају елемент иностраности,

– кооперација са другим домаћим органима који не припадају МУП-у и органима страних државама,

– едукација полицијски службеника, како Одељења, тако и других организационих јединица МУП-а,

– промовисање ИНТЕРПОЛ-а у Републици Србији.

Основне области у којима се остварује сарадња са страним полицијским службама су области криминала, које су најраспрострањеније у Републици Србији и иностранству, као што су:

– кријумчарење и илегална трговина опојним дрогама,

– илегалне миграције,

– тероризам,

– имовински деликти,

– привредни криминал и прање новца,

– високотехнолошки криминал,

– еколошки криминал,

– фалсификовање путних исправа и осталих личних докумената.

Преузето: Википедија, сајт МУП-а

У циљу ближег упознавања припадника МУП-а и нашег становништва са радом „Европола“, настављамо са промоцијом ове честите и високо професионалне европске полицијске организације.

Организациона шема, управљачки тим и усмереност  оперативних активности

На нивоу Европске уније, Европол извештава Савет за правосуђе и унутрашње послове.

Савет је одговоран за општи надзор и вођење Европола. Он именује извршног директора и заменике директора и, заједно са Европским парламентом одобравава буџет Европола (саставни део општег буџета ЕУ).

Поред тога, заједно са Европским парламентом може да доноси прописе о раду Европола.

Сваке године Савет подноси Европском парламенту посебан извештај о раду Европола.

Еуропол тренутно послује у складу са Уредбом о Европолу.

Ова уредба је усвојена 11. маја 2016. године, када је Европски парламент изгласао већа овлашћења Европола, која му омогућавају да интензивира напоре у борби против тероризма, сајбер криминала и других облика тешког и организованог криминала.

Уредба јача улогу Европола у подршци сарадњи између органа за спровођење закона у ЕУ.

На челу Европола је извршни директор, који је правни заступник Европола и кога именује Савет Европске уније.

Тренутни извршни директор Европола је Catherine De Bolle  http://Catherine De Bolleј која је на дужност ступила у мају 2018.

 

Помажу јој три заменика извршног директора:

Jean-Philippe Lecouffe (https://www.europol.europa.eu/deputy-executive-director-of-europol-operations-directorate)

 

Jürgen Ebner (https://www.europol.europa.eu/deputy-executive-director-of-europol-governance-directorate)

 

Luis de Eusebio Ramos (https://www.europol.europa.eu/deputy-executive-director-of-europol-capabilities-directorate)

 

Запослени у Европолу долазе из различитих средина и земаља.

1. јануара 2010. Европол је постао пуноправна агенција Европске уније. Након ступања на снагу нове уредбе о Европолу, 1. маја 2017. године, њен званични назив је постао Агенција Европске уније за сарадњу органа за спровођење закона.

Нова уредба усвојена је 11. маја 2016. године, када је Европски парламент изгласао већа овлашћења која омогућавају Европолу да ојача своје напоре у борби против тероризма, сајбер криминала и других облика тешког и организованог криминала. Нова уредба јача улогу Европола у подршци сарадњи између органа за спровођење закона у ЕУ.

Оперативне активности Европола су фокусиране на:

– наркотици

– трговина људима

– илегалне имиграције

– сајбер криминал

– фалсификовање евра

– ПДВ превара

– прање новца и стицање незаконите имовине

– групе организованог криминала – криминалитет у области интелектуалне својине

– шверц цигарета

– забрана мотоциклистичких банди

– тероризам

Преузето: https://www.europol.europa.eu/

Постављењем господина Братислава Гашића на чело Министарства унутрашњих послова Републике Србије и одабиром најужих сарадника у кабинету министра, у самом почетку, стекао се утисак да је Министарство добило министра који ће бити достојан менаџер Министарства.

Данас, сагледавајући неоспорне чињенице и анализирајући потезе које Министарство вуче, стиче се утисак да српска полиција поприма у организационом и сваком другом смислу концепт уређења који је био у примени деведесетих година прошлог века.

Да је „нешто труло у држави Данској“ примерило се када је покушано усвајање предлога Закона у унутрашњим пословима, који делимично по својој садржини подсећа на Закон који је регулисао рад полиције деведесетих година.

Поред члана који регулише улазак у стан и друге просторије, члана који регулише биометријски надзор и слободу окупљања, „испод радара“ је прошао члан 25. који дозвољава Министру да одобри или забрани рад удружењима које у свом имену користе реч „полиција“ или речи које су изведене из имена „полиција“.

Рад удружења која делују у МУП-у заснива се генерално на унапређењу полиције и промоције полицијског позива. Апсурд је да у том фамозном члану 25. Закона нацрта нигде не стоје критеријуми које удружења морају да испуне.

У јавним расправама о нацрту Закона о унутрашњим пословима, осим неколико синдиката, колико ми је познато, нико други није био позиван (од удружења које делују у МУП-у), па су се поједина удружења (као што је наше рецимо) морала наметнути инсистирањем кроз подношење Захтева у писаној форми, како би били благовремено позивани на расправу и учествовали на истој. На наше инсистирање, једном јесмо позвани (док је главнокомандујући МУП-а био господин Александар Вулин), те смо на том састанку ушли у аргументовану расправу са Радном групом. Да ли је било још расправа након тога или не, не знамо јер нисмо били ни обавештени…

Питам се зашто се генерално стиче утисак да се данас поједине организације које делују у МУП-у гурају у запећак, а друге служе највише у маркетиншке сврхе, на пример за сликање са министром и другим функционерима МУП-а и слично. Ево, ми се написасмо дописа за састанак, са циљем да се МУП укључи у наш пројекат „Мачкић“ (едукација деце предшколског узраста о основама безбедности саобраћаја на путу), пројекат „Зборник“ (прикупљање и објављивање песама, афоризама, прича припадника МУП-а), пројекат „Утицај стреса, методе одбране и отклањања“, али за тако нешто се, на жалост, изгледа нема времена.

О дискриминацији коју МУП врши над нашом организацијом у погледу „културног“ одбијања да се обезбеди простор од стране МУП-а за функционисање наше организације је посебна тема која је актуелна још од претходног министра. Следећи пут ћемо послати голуба писмоношу, можда ће захтев за састанак у папирном облику, исписан краснописном глагољицом скренути пажњу на „Српску полицијску унију“.

Униформа се како кажу мења, опет ће полицајци носити шапке, кравате и ципеле. Поредећи предлог нове униформе и униформу полицајаца из деведесетих година прошлог века, већина је закључила да и нема неке битне разлике. Ова униформа је непрактична и не испуњава етичке норме са аспекта моде ако ћемо и тако да гледамо, а и подсећа на униформу кинеског железничара што може да збуни држављанине Кине којих је у све већем броју у нашој Србији.

План да се реорганизује Управа граничне полиције подсећа на организациону шему ове управе из деведесетих година. Изгледа да се заборавило, да је Европска унија на разне начине последњих петнаестак година помагала саветодавно и донацијама МУП, те инсистирала на оваквом концепту граничне полиције какав је до дана данашњег, тако да је кључно питање да ли ће ЕУ бити сагласна да се реорганизује ова Управа на начин како су стручњаци из Министарства унутрашњих послова Републике Србије замислили. Или је можда заузет став; Кога брига шта ЕУ мисли и захтева…

Систематизација која је (вероватно) усвојена, једна је посебна прича, а да ли је она добро или лоше урађена показаће врло ускоро реакције припадника МУП-а када почну преузимати нова решења о распоређивању. Овим бих само цитирао колегу Владимира Џигурског, функционера струковног полицијског удружења „Р. А. Рајс“, који је недавно упутио отворено писмо министру Гашићу, те је између осталог у писму написао:
„Рећи ћу Вам отворено господине министре, ништа у вези са овом систематизацијом, предлозима за распоређивање и напредовањем није било јавно и транспарентно, у складу са Уставом Републике Србије, законским одредбама које гарантују једнаку доступност радних места, једнаке шансе за напредовање засноване на основу резултата рада и компетенцијама, а по најмање није по принципима каријерног развоја полицијских службеника!“

Што се тиче премештања или упућивања, (како је то „крштено“ и којим већ Законом, Правилником регулисано) припадника Безбедносно информативне агенције у МУП , то је једна посебна и комплексна прича. За сада, можемо се на ту тему само подсетити да је овакво премештање већ виђено крајем деведесетих и почетком двехиљадитих.

Сећамо се добро какве су те године биле, те нећемо даље улазити у анализу.

Када се гледа овако са стране, делује као да је „полицијска герузија“ решила да реорганизује МУП, сећајући се са сетом прошлих времена и романтизујући прошлост, започела са поступним процесом претварања полиције у милицију, а да им притом нико није скренуо пажњу да живе у 21 веку.
Да подсетим, реч милиција долази од латинске ријеч miles („војник“). Дослован прeвод латинског израза је „militia“ те би стога пун назив био „војна служба“.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије мора да тежи и буде део Европе, део модерног света. Оваквим путем, по мом мишљењу и мишљењу 80% колега, закључује се да идемо у погрешном правцу.

Нама репер не требају да буду ауторитативна друштва, јер тако ћемо се брзо мимоићи са онима који нас финансирају. Са грађанима Србије.

Један западноевропски пријатељ који прати дешавања у српској полицији, недавно је кратко прокоментарисао:
„Welcome to the 90’s, Serbian police!“

Далибор Вукић, председник СПУ

промо спот струковног полицијског удружења „Српска полицијска унија“

Сви ми појединачно као део или чинилац друштва треба да допринесемо колективној свести друштва, а пре свега деци у школама због велике трагедије која је задесила Србију.

Како?

Нека свака струка ради свој посао за који је компетентна, да не набрајам, а најпотребнији су психолози, педагози и социолози, где би било пожељно у тај свеобухватни рад на превенцији и позитивном тренду сигурности међу децом у школама, додао бих и значај присуства ратних војних ветарена и инвалида.

На нашу жалост или време у којем живимо често долази до виртуелизације стварног живота и смисла. Ратни ветерани би веома пуно могли допринети у допирању у свест наших младих, где би дошли до спознаје шта је стварни рат, оружје и колико је опасно и стресно то проживети као обичан човек.

А да хероји обично данас нису живи, јер су свој живот дали за све нас, за све нас, понављам, јер то је битно да сви знају и да се то не заборавља, а они што су живи дали су неки део свог тела, без њега поносно живе, значи имамо живих хероја.

Они су ти људи који су обични као и ми отишли да бране своју земљу, свој и народ непријатеља, где се под околностима рата и страшних призора, које нису као у игрицама, да има следећи ниво, постали надљуди, свесни или некад нису да имају само један циљ, а то је часно и херојски одбранити својег саборца, пријатеља и друга. Да се деца упознају шта значи бити једнак међу осталима, да је племенито сачувати сваког човека и бити у сталној позорности да пружиш руку оном ко са тобом дели добро и зло.

Једно су игрице и да херој у игрици није ништа друго но обична илузија која ремети реалност и утискује се као виртуелизација у особи. Херој се не постаје жељом, већ околностима у животу, које су често сурове.

Ветерани не би то били да су били кукавице и одбили да иду на своје положаје где су распоређени, нису побегли у иностранство да се крију, него су часно ишли док су многе њихове генерације уживале у свакодненом животу док су били безбедни. Такви људи, као ветерани су запостављени, није то случај сад, него нажалост се циклично понавља кроз нашу историју. Они могу објаснити свима, не само деци шта је оружје, колико је опасно и да се пуцањем на људе гасе многи животи, чак и оног што пуца у друге, јер последице и сећања су дубоко урезана у душе тих људи.

У тренуцима кад им је био живот угрожен пружали су храну и воду, слаткише деци и женама непријатеља, где су надвисили поимање значаја шта је бити човек, а тиме не тражећи никакву захвалност, не хвалећи се тиме.

Без поједних делова тела су очигледни примери шта значи оружје, шта значи бити у правој пуцњави, где рат, то огромно зло многе људе претвара у нељуде. Ветерани су показали да у највећем злу човек остаје човек и даље живе са тим, бринући о својим породицама, својим ближњим дајући пример да стварни херој постаје само онај ко се жртвује за све нас, за све наше, за све будуће, који спашава животе губећи свој.

Ту су да појасне тачну и огромну разлику између хероја и криминалца који сам себе именује за хероја, јер херој и криминалац су као поређење бисера и блата.

Криминалци су највеће кукавице сваког друштва, бежећи у насиље сами себе проглашавају за „опасне и јаке„, а у стварности су то најсебичније особе које постају горе од сваке животиње.

Част је уз ветерана, уз хероја, а уз криминалца је увек неморал и само сопствена корист. Хероју се подиже споменик на вечни помен и памет, а криминалце и убице друштво што пре заборавља. Зато мислим да би наше ратне ветеране требало укључити у рад са младима, како би освестили и показали разлику реалног живота и оног нереалног, односно виртуелног.

Својим горким искуством на прилагођен начин да пробуде код деце успавану емпатију. Да својим искуством и проживљеним страшним тренуцима презентују да се насиљем над својим вршњацима не постаје добар човек, већ егоистича кукавица, а добрим делима се гради пут до људске величине.

Координатор за односе са јавношћу Небојша Ђурђевић