Међународна полицијска организација (енгл. International Police Organization), верб. скр. Интерпол (од енгл. INTERPOL — акр. скр. ИНТЕРПОЛ), је организација која се бави међународном полицијском сарадњом. Основана је 1923. године као Међународна криминалистичка полицијска комисија (енгл. International Criminal Police Commission), а своју телеграфску адресу усвојила је 1956.[4] Не треба је мешати с Међународном полицијом, која има активну улогу као униформисана полиција у ратом захваћеним земљама.
Интерпол је пета по величини међународна организација по броју држава чланица, после Универзалне поштанске уније, ФИБА (Међународне кошаркашке федерације), Уједињених нација и ФИФА-е (Међународне фудбалске организације). Има 194 земаља чланица које Интерполу обезбеђују буџет од 113 милиона долара (2017). (Поређења ради, Европол има буџет од 100 милиона годишње.) Седиште организације је у Лиону, Француска. Њен садашњи председник је Менг Хонгвеј — заменик министра за јавну сигурност у Кини, а генерални секретар Јирген Шток — академик и стручњак за безбедност из Немачке.
Да би задржао политичку неутралност, устав Интерпола забрањује његово мешање у злочине који не обухватају више земаља чланица,[5] или политичке, војне, верске или расне злочине.[6] Његов рад усмерен је на јавну сигурност, тероризам, организовани криминал, ратне злочине, производњу и продају дрога, кријумчарење оружја, трговина белим робљем, прање новца, дечју порнографију, привредни криминал, рачунарски криминал, злочине против интелектуалне својине и корупцију.
У 2013. Генерални секретаријат Интерпола имао је 756 запослених и 181 националних бироа. Интерполових потерница је издато око 34.920 те године.
Свака земља чланица има свој Национални централни биро (NCB) у коме раде њени држављани. Ови бирои су тачке са комуникацију са Генералним секретаријатом Интерпола, регионалним бироима и другим земљама чланицама у циљу пружања помоћи у међународним истрагама и откривању и хапшењу одбеглих криминалаца. Ово је посебно важно у земљама које имају више полицијских и обавештајних служби; централни биро је јединствена комуникациона тачка за стране службе, које можда не разумеју сложеност система безбедности у појединим земљама с којима желе да сарађују. На пример, Национални централни биро САД се налази у Министарству правде САД. На тај начин се обезбеђује одговарајућа размена података.
Интерпол има велику базу података неразјашњених злочина и осуђених и осумњичених криминалаца. У било које време држава чланица има приступ одређеним деловима базе података и њене полицијске снаге проверавају информације кадгод се деси неки већи злочин. Разлог лежи у чињеници да рецимо кријумчари дроге или слични криминалци имају међународне везе, и да врше кривична дела у више земаља.
Од 2002. године, Интерпол има и базу података о изгубљеним или украденим идентификационим и путним документима, на основу које државе чланице могу да провере да ли су документи издати од друге земље валидни. Често се, на пример, дешавају злоупотребе пасоша тако да ова база олакшава посао царинским службама држава чланица у откривању лажних пасоша. Почетком 2006. године база је имала преко десет милиона идентификационих докумената, чији су нестанак или крађа пријављени, а очекује се да ће број расти с бројем земаља које Интерполу шаљу своје листе изгубљених докумената.
У Министарству унутрашњих послова Републике Србије постоји Одељење за послове ИНТЕРПОЛ-а.
Одељење за послове ИНТЕРПОЛ-а, односно Национални централни биро ИНТЕРПОЛ-а Београд, као део Управе за међународну оперативну полицијску сарадњу, представља контакт тачку МУП-а за комуникацију између српске и страних полицијских служби путем ИНТЕРПОЛ-овог заштићеног комуникационог канала за размену података од оперативног полицијског значаја.
Основне активности Одељења су:
– расписивање ИНТЕРПОЛ-ових потерница,
– трагање за лицима за којима су расписане међународне потернице страних држава у Србији и трагање за лицима у иностранству за којима су расписане међународне потернице надлежних органа Републике Србије,
– координација и реализација у вези са пословима екстрадиције са страним државама и нашим надлежним органима,
– послови међународне правне помоћи,
– помоћ државама чланицама ИНТЕРПОЛ-а и другим међународним организацијама у вези са истрагама кривичних дела са којима се у везу доводе српски држављани или имају елемент иностраности,
– кооперација са другим домаћим органима који не припадају МУП-у и органима страних државама,
– едукација полицијски службеника, како Одељења, тако и других организационих јединица МУП-а,
– промовисање ИНТЕРПОЛ-а у Републици Србији.
Основне области у којима се остварује сарадња са страним полицијским службама су области криминала, које су најраспрострањеније у Републици Србији и иностранству, као што су:
– кријумчарење и илегална трговина опојним дрогама,
– илегалне миграције,
– тероризам,
– имовински деликти,
– привредни криминал и прање новца,
– високотехнолошки криминал,
– еколошки криминал,
– фалсификовање путних исправа и осталих личних докумената.
Преузето: Википедија, сајт МУП-а