Са задовољством обавештавамо наше чланове и симпатизере, да је у 57. броју листа „ПОЛИЦИЈА ДАНАС“, часописа који уређује и издаје МУП Р. Србије, изашао чланак о нашем руководиоцу радног тима за културу и уметност Небојши Ђурђевићу-Неци, а везано за његов таленат писања поезије.
Такође, Неца је искористио прилику да наведе да је члан и активиста Српске полицијске уније те и овом приликом позивамо колеге који се баве културом и уметношћу да нам приступе и свој таленат развијају кроз нашу организацију.
У наставку текста прочитајте Нецин интервију:
“ Саобраћајац Небојша Ђурђевић (42) већ 23 године ради у Полицијској станици Коцељева, а посао је успео да усклади са својом другом љубављу-поезијом.
Песме је почео да пише током НАТО бомбардовања 1999. године, потом је објавио збирку поезије „Небески трагови„, а ускоро би светлост дана требало да угледа и његова друга књига.`
`Полицијски посао обављам професионално, а писање је потреба моје душе„, каже Ђурђевић
Од малих ногу сањао је да постане полицајац, још док се с другим дечацима играо рата и борио против „криминалаца„.
Жеља му је била да се бори на страни правде и да обуче униформу, а дечачки сан му се и остварио. Завршио је Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици, а потом се запослио у ПС Коцељева, где је и дан данас.
Током бомбардовања у мени се јавља чудан, неописив кретивни немир, потреба за писањем, пре свега поезије, са мало речи казати што више.
„Некако се креација у души буди и крећем са писањем првих стихова онако бојажљиво и стидљиво, несигуран у себе. Почео сам све смелије да се упуштам у моје стиходворје, а онда су моји стихови угледали светлост дана“ – присећа се Ђурђевић.
За многе људе то је било неспојиво, полицајац, а песник. Међутим Ђурђевић је успео да разбије тај стереотип.
Полицијски посао обављам професионално, а за писање поезије не могу баш рећи да је хоби, више је то потреба душе једног човека, за кога кажу да има таланат и потенцијал. За моју песничку надоградњу и подршку увек морам да похвалим два песника, књижевника Ацу Видића из Ваљева и Бранку Тодоровић из Шапца- каже саобраћајац.
Познаваоци Ђурђевићеве поезије тврде да је он у рангу са Алексом Шантићем, али он каже да је далеко од тога.
„Лепо је чути да вас неко пореди са Шантићем, али он је уникат, али ја желим да будем себи својствен песник, тако да ја нисам Алекса, нити ћу бити, ја сам Небојша Ђурђевић“ – закључује наш колега, који осим поезије често пише и сентенце.
Ђурђевићеве песме објављиване су у поједним књигама, часописима, као и зборницима „Стопама Алексе Шантића„, „Чувари традиције„ и „Песме о Андрићграду„.
Члан је Српске полицијске уније, где је однедавно постављен за руководиоца тима за културу и уметност. “
СПУ инфо