СПУ: НЕ ДОЗВОЛИТИ ДА УНИФОРМА НОСИ ПОЛИЦАЈЦА ,НЕГО ДА ОН ЊУ ЗНА НОСИТИ

Вратићу се укратко само у последњих пет година постојања „Српске полицијске уније“, тачније од 2017. године.

Превасходни циљ и основни правац деловања наше организације јесте промоција позива полицајац, односно приближавање полиције грађанима и обратно.

Свеукупна колективна дешавања у свету се одражавају на све нас, на наше друшво у целости, стога је то још већи изазов да истрајемо у правим вредностима које се огледају у разумевању, толеранцији и поштовању норми и начела, било законских тако и људских.

Потребно је позитивно утицати на колективну свест полицајаца и грађана, једнако и примерено остварењу бољег и ближег односа како би полиција била ефикаснија, а грађани задовољнији.

Као прво и основно правило које важи за полицајце је:

*Не дозволити да униформа носи полицајца, него да он зна њу носити.*

Наши грађани би требали разумети специфичност овако одговорног занимања, где су полицајци изложени великом стресу, напорном раду без обзира на околности у свету, временске прилике и сопствене приватне, животне проблеме.

Такође, грађани треба да знају да су полицајци исто грађани, само што носе посебну униформу, као и многа друга занимања код нас и у свету, да су и они само људи који поседују обичне мане и врлине, да обављају често своје задатке на високом нивоу без обзира које је годишње доба, да ли је зима, снег, мраз, ветар или јако сунце, ти људи се професионално односе према свим изазовима.

Велики је број стресних и трагичних догађаја пред очима и душама тих „обичних„ људи који носе униформу, да често не могу у моменту поступања размишљати о догађају као и сви остали, него морају свој део посла професионално одрадити, а закаснели стрес долази баш кад се опусте са својим ближњима.

Стога је потребно обострано разумевање.

Сви смо ми заједно прошли, а чини ми се и даље пролазимо, трајемо кроз разне геополитичке и друштвене транзиције, где се морамо заједно држати и прилагођавати са циљем узајамне помоћи и подршке како би све лакше превазишли.

Не знају грађани да полицајци често раде и дуже у току смене, у току месеца, да већина не захтева да то буде плаћено, зато што су свесни колика је важност и потреба друштва за њиховим деловањем, у складу са законом.

Можда највећи проблем односа грађана према полицији је у раду саобраћајне полиције, где се за учињене прекршаје учесници саобраћаја санкционишу, али то је део посла, који је потребан како би се смањио број саобраћајних незгода са фаталним последицма, као и да се подигне ниво саобраћајне културе, где морам напоменути да је таква пракса у целом свету.

Из изнетог грађани су често санкцијама незадовољни и ако су учинили прекршај, ту је потребно утицати на друштво разним пропагандним и превентивним видом указивања на толеранцију и схватање става да нико није одговоран за своју грешку него појединац сам, све док се у свести не промени предрасуда да су нам увек неки или неко крив за наше поступке, грешке итд.

Док тражимо кривце за своје поступке и себе неоправдано правдамо долази до колизије и мимиолажења међу грађанима и полицијом. Поверење је преко потребно за успешан рад и безбедност, а оно се постиже пре свега културом, љубазношћу и професионалним радом полиције где се морају поштовати норме закона.

Полицајци су људи који имају породице, родбину, комшије и људи који наравно поседују емоције и који деле живот са свима у друштву, зато је потребно разбити стереотипни став да су полицајци они припадници МУП-а који су од пре 50 година радили на другачији начин, када је за друштвено уређење и прилике у свету то било опште прихватљиво. Потребна је већа и чешћа, блискија комуникација превентивног карактера међу полицијом и грађанима, где треба презентовати да без помоћи грађана нема ни ефикасније полиције, тако и јасан став у полицији да су сви професионалци, где нема поделе, јединствен тим који успешно обавља своју делатност не припадајући никоме, као што злонамерни људи говоре да је полиција у служби власти, а што је велика неистина.

Без обзира на друштвено уређење и политичко опредељење полиција је у служби грађана, зато је потребна уска сарадња са грађанима како би се унапредио рад у смислу удруженог деловања против криминала и подизања нивоа безбедности на вишу инстанцу.

Тешка времена изискују слогу и свесно сагледавање наших свакодневних обавеза и живота.

Једино можемо успети и превазићи све индивидуалне и колективне тешкоће у складном суживоту, где ће помоћ обострана донети свима добро.

Овом приликом апелујем на грађане и полицију да одбаце злонамерне ставове и неке стереотипе из давне прошлости, да се толеранција, разумевање и размена корисних информација удруже у једну снагу која има за циљ већу безбедност свих наших грађана, тако и самих полицајаца.

Координатор за односе са јавношћу
Небојша Ђурђевић