Поштоване колеге, драги пријатељи, уважени представници удружења и синдиката који делују у Министарству унутрашњих послова Републике Србије.
Овим путем говорим о теми која за неке није лагодна, али је ипак неопходна. О одговорности према будућности.
Време у којем живимо брзо се мења. Друштво напредује, изазови постају сложенији.Чланство и симпатизери организација које водимо или смо у њима ангажовани по различитим основама, чија се делатност одвија у оквиру МУП-а или је уско везана за полицијски позив, очекује да будемо бржи, ефикаснији и спремнији него икада пре.
Обзиром да промишљам у правцу који би био лековит за све наше полицијске организације, тиме по аутоматизму заговарам и позитивне токове који би само допринели њима, али и МУП-у. Мислим да је дошао тренутак да се отворено каже: време је за подмлађивање свих организација које су посредно или непосредно укључене у живот МУП-а.
Не пишем ове редове као критику нас који смо директно утицали на побољшање услова рада и имиџа МУП-а, свако на свој начин и колико је могао, задњих 15-20 година.
Као председници организација, чланови председништва, главних и управних одбора, повереници подружница удружења и синдиката, трудили смо се. Неко више, неко мање. Напротив, говорим из дубоког поштовања према свему што су наше генерације урадиле рецимо од 2006. године до задњих три- четири године, када се и осетио драстично пад енергије и идеја. Искуство, мудрост и стабилност које смо донели темељи су на којем данас стојимо. Али сваки темељ мора да носи нову конструкцију, нову енергију и нове идеје. Удружења су се свих ових година борила за бољи имиџ полиције, кроз различите пројекте, хуманитарне акције. Синдикати су се борили и изборили за веће плате, Посебан колективни уговор за полицијске службенике, поштовање закона и уредби, боље услове рада.
Наше младе колеге, посебно генерација која има од 5 година стажа (5 година рада у служби је довољно искуство и стиче се компетенција да се појединац укључи у рад организација) до 15 година стажа, имају знање, имају снагу, имају жељу да мењају ствари на боље и доприносе имиџу МУП-а. Они разумеју савремене токове, технологију, комуникацију и изазове који долазе. Ако им не дамо простор изгубићемо драгоцено време. Ако их не укључимо, изгубићемо будућност.
Зато позивам све организације, да направе искорак. Да отворимо врата младима. Да их не посматрамо као конкуренцију због којих нам се прети губитком привилегија или како би рекао народ „губитка фотеље“, већ као партнере, наше нове Прометеје.
Не смемо љубоморно да чувамо стечено знање, како би доказали себи и другима да смо незаменљиви. Ипак је то одлика примитивизма и непросвећености.
Не треба да размишљамо како да нам функција буде доживотна, већ треба да размишљамо у смеру како да одговорно пренесемо знање, искуство и одговорност. Права снага једне организације није у томе да траје захваљујући појединцима, већ да опстаје и развија се кроз генерације.
Морамо имати храбрости да препустимо део одговорности млађима. Да им верујемо. Да их учимо и усмеравамо, али и да од њих учимо. Само тако можемо бити сигурни да ће оно што смо градили имати смисла и сутра.
Зато кажем јасно: није ово крај једне генерације, већ почетак заједништва више генерација.
Хајде да заједно направимо тај корак. За нашу професију. За будућност.
Председник СПУ
Далибор Вукић